Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Avg.2014, 17:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povod za proveru prodaje NIS-a rudna renta?
Kada bi NIS Srbiji plaćao rudnu rentu koja važi za sve ostale kompanije koje posluju u Srbiji i kada bi na "ravne časti", u našem budžetu i opštinskim kasama, godišnje bi bilo od 65 pa do 150 miliona evra više nego što je sada slučaj.
To je samo za godinu dana, što znači da je u pitanju "manjak" od nekoliko stotina miliona evra u narednim sezonama, ako se ništa ne promeni.
Za državu koja će imati deficit od 8,3 odsto BDP i koja mora da snižava penzije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i plate to je svakako ogroman novac. Upravo je taj novac najverovatnije i povod da država Srbija traži izmene ugovora o prodaji NIS, piše Dnevnik.
U NIS su potvrdili novosadskom listu da je prošle godine proizvedeno oko 1.200.000 tona domaće nafte i da je obim proizvodnje četiri odsto veći nego u 2012. godini.
Uz to, to praktično znači da je vrednost nafte izvađene prošle godine s domaćih polja, uz cenu nafte od 110 dolara po barelu, tona je oko 7,35 barela, oko milijardu dolara.
S obzirom na to da je rudna renta u Srbiji tri odsto, lako je izračunati da se na ime nje u državnu kasu slilo oko 30 miliona dolara.
Da NIS ne plaća povlašćenu rudnu rentu već redovnu, koja je u Srbiji za sve ostale sedam odsto, to bi značilo da je NIS trebalo da uplati 70 miliona dolara, 40 više nego sada ili oko 30 miliona evra.
Međutim, da je renta kao u Rusiji – 20 odsto – to bi bila daleko veća svota novca, to jest čak 200 miliona dolara, ili oko 150 miliona evra.
Treba reći da je to računica samo za naftu, a kada se pridoda i gas, suma je svakako dvadesetak odsto veća.
S druge strane, ni podela dobiti NIS nije u skladu s potrebama Srbije.
Većinski vlasnik NIS je "Gaspromnjeft" s učešćem od 56 odsto u akcijskom kapitalu, država Srbija s oko 30 odsto akcija i veliki broj malih akcionara.
Državni budžet će od te dividende kao vlasnik 48.712.059 akcija, zaraditi nešto više od 3,9 milijarde dinara, ili oko 34 miliona evra.
S obzirom na to da je podeljena samo četvrtina dobiti, lako je izračunati da bi država dobila četiri puta više para da je podeljena cela zarada, to jest gotovo 136 miliona evra.
Da je podeljeno barem pola zarade, država bi inkasirala duplo više nego sada, to jest 68 miliona evra.
Kada se saberu podaci za rudnu rentu i drugačiju podelu dobiti, ispada da je kasa države Srbije godišnje mogla biti punija od 65 miliona evra, pa do više od 150 miliona jer treba uračunati i činjenicu da bi uz veću rudnu rentu i zarada NIS bila niža.
Ako bi se to pomnožilo s narednih pet ili deset godina, jasno je koliki je novac u pitanju.
Nafta proizvedena iz domaćih izvora, procena je stručnjaka, podmiruje oko trećinu potreba domaćeg tržišta derivata, a u NIS-u kažu da u ukupnoj preradi domaći nafta i gas čine oko 40 odsto, dok se 60 odsto potrebnih količina uvozi.
Inače, nafta i gas koji se proizvode u Srbiji vade se s 53 naftna i gasna polja – od kojih je 20 naftnih, 26 gasnih i sedam naftno-gasnih – u koje je ugrađena savremena oprema svetski poznatih proizvođača.
Među značajnijim naftnim poljima su "Velebit", "Kikinda", "Rusanda" i "Elemir", a među gasnim – "Mokrin", "Međa" i "Martonoš", podseća list.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
