Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Jan.2012, 19:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Povlačenje tužbi ne može na prečac?

NOVI SAD, ZAGREB -

Delimično izmenjena izjava ministarke inostranih poslova Hrvatske Vesne Pusić da rešavanje spornih pitanja imaju prioritet u odnosu na povlačenje tužbe, za poznavaoce prilika, znači da su zvanični Beograd i Zagreb i dalje veoma udaljeni od mogućnosti povlačenja tužbi.

“To drugim rečima govori da na kratke staze ne može doći do povlačenja tužbe za genocid, odnosno naše protutužbe za genocid, jer je reč o pitanjima koja se ne mogu rešiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << na prečac“ kaže Ratko Bubalo, iz Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju.

Pored pitanja konačnog rešavanja sudbine preko 3000 nestalih osoba sa obe strane granice, kao i nastavka procesuiranja ratnih zločina, pitanje oduzete imovine predstavlja najkrupniji problem.

Srpska strana potražuje preko 10 000 kuća i poslovnih objekata, 30 000 stanova, rešavanje pitanja penzija, stare devizne štednje i oduzete pokretne imovine. Hrvatska potražuje preko 3000 kulturnih dobara iz pravoslavnih i katoličkih crkava i manastira, bibliotečke i arhivske građe.

Kako je Vesna Pusić u izjavi za RTV nedavno rekla, ta pitanja, uz obostranu volju mogu biti rešena.

“Ukoliko je to nemoguće onda ćemo ići ovako skupo, sa puno emocija a bez efekta“ kaže Pusićeva.

Prema najavama, Vesna Pusić uskoro bi mogla biti u zvaničnoj poseti u Beogradu gde će se o ovim pitanjima svakako razgovarati. Analitičari su saglasni u oceni da obostrane tužbe za genocid značajno opterećuju odnose Srbije i Hrvatske i da bi rešenje tog velikog pitanja bitno unapredilo odnose dve zemlje.

Milanović: Zavisi od zahteva Hrvatske

Hrvatski premijer Zoran Milanović izjavio je danas da dalji razgovor o sudbini hrvatske tužbe protiv Srbije za genocid zavisi od zahteva koje Hrvatska postavlja a predsednik Hrvatske Ivo Josipović da bi bilo bolje da se međusobne tužbe za genocid povuku i da o tome treba doneti odgovornu odluku.

"Tužba je podneta 1999, osam godina nakon počinjenih zločina, a tu su i neki zahtevi koja Hrvatska postavlja. O ispunjenju tih zahteva od strane naših današnjih partnera u Beogradu zavisi svaki dalji razgovor o sudbini tužbe", rekao je Milanović novinarima posle Božićnog prijema Srpskog narodnog vijeća (SNV).

Hrvatski predsednik je istakao da je "Hrvatska išla u tužbu kad su odnosi dve zemlje bili gotovo na nuli", a okolnosti su danas drugačije, zbog čega je "bitno da prvo procenimo da li možemo uspeti u sporu i da procenimo da li možemo lakše i bolje ostvariti naše interese tužbom ili bez tužbe i da onda donesemo odgovornu odluku".

On je naglasio da je važno da se u javnosti ne pothranjuju očekivanja od tužbe koja nisu realna, pre svega o naknadi šteta.

Josipovć: Nešto je i dogovoreno

"Često se govori o šteti iako ona ne može biti predmet postupka, ali to treba rešavati na druge načine, pa je nešto i dogovoreno", rekao je Josipović.

Na pitanje da li tužbe opterećuju odnose i da li bi bilo bolje da se povuku, hrvatski predsednik je odgovorio potvrdno ističući da to pitanje nije od odlučujućeg značaja, već ima simboličku vrednost.

"Hrvatska je išla u tužbu kad su odnosi dve zemlje bili gotovo na nuli, kad nije postojala perspektiva, ne samo rešavanja problema, nego i ostvarenja legitimnih hrvatskih interesa, kad nije bilo saradnje Srbije s Hagom i kad nije bilo govora o tome da bi se zajednički radilo na pronalaženju nestalih", rekao je Josipović.

Na pitanje kako komentariše tužbu kao jedan od njenih autora, on je odgovorio da je tužba napisana najbolje moguće, da je "dokazan veliki broj zločina i ponuđeni dokazi za to", ali da sudu treba ostaviti odluku "da li su ti zločini takvi da je to genocid".

Govoreći o odnosima sa Srbijom, Josipović je ocenio da je prošle dve-tri godine ostvaren značajan pomak nabolje, iako ima mnogo važnih otvorenih pitanja, pre svega nestalih lica, i Srba i Hrvata, za čije se sudbine ne zna.

"Pitanje granice, pitanje kulturnih dobara, pitanje sukcesije, to su sve ozbiljna pitanja, a kada su ljudi dobre volje mogu se naći kompromis i rešenja koja su prihvatljiva za obe strane", rekao je Josipović i naglasio da vlade dve zemlje moraju izneti glavni deo tog posla.

Premijer Milanović odnose dve zemlje je ocenio kao solidne, ali s velikim prostorom za napredak.

"Bio je rat, bili smo napadnuti. Danas je Srbija prostor gde se govori sličnim, međusobno razumljivim jezikom i gde postoji značajan prostor za hrvatske kompanije. To su naši interesi, bez velike patetike", rekao je Milanović i naglasio da dve zemlje treba da budu "dobri susedi i partneri i ako to postignemo, to je velika stvar".

Pupovac:Tužbe su rezultat starih politika

Predsednik SNV Milorad Pupovac ocenio je da su se stekli uslovi za novi iskorak u hrvatsko-srpskim odnosima jer je Hrvatska postigla svoj cilj u vezi s evropskim integracijama i zbog toga što su "promene na izborima stvorile pretpostavke da se političke razlike iz prošlih godinu dana više ne pojavljuju kao prepreka za unapređenje odnosa".

"Tužbe su rezultat starih politika koje su se na taj način htele ukopati da ne odu u prošlost, a njih treba razgovorima i rešenjima učiniti nepotrebnim", smatra Pupovac ističući da ta rešenja moraju biti u određivanju sudbine nestalih, kako Hrvata tako i Srba.

"Ta rešenja moraju biti utvrđena u pravilima i sporazumu o suđenjima za ratne zločine, ali i u sferi povratka kulturnog blaga - gde je otuđeno i koje se treba vratiti", rekao je predsednik SNV novinarima u Zagrebu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...