Izvor: Politika, 24.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povlačenje Patrijarha Pavla
Sabor SPC 11. novembra odlučuje da li će uvažiti patrijarhovu molbu da mu se odobri povlačenje. – Postoji mogućnost da pojedini episkopi ne poveruju u autentičnost molbe za povlačenjem, zbog sumnji da je iznuđena
Posle višednevnih spekulacija u javnosti Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve juče je i zvanično potvrdio da je Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle odlučio da se posle 18 godina povuče sa patrijaršijskog trona.
U kratkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << saopštenju posle jučerašnje sednice crkvene vlade kaže se da je patrijarh „na osnovu člana 111. Ustava Srpske pravoslavne crkve, podneo molbu kojom zbog zdravstvenih razloga i nemoći umoljava Sveti arhijerejski sabor da mu, na svome predstojećem jesenjem redovnom zasedanju, 11. novembra 2008. godine, odobri povlačenje iz aktivne službe. Sveti sinod je ovu molbu Njegove svetosti patrijarha Pavla dostavio Svetom arhijerejskom saboru u nadležnost”.
Ovim potezom patrijarh Pavle je otvorio prostor za izbor svog naslednika, 45. poglavara srpske crkve. Uporište za svoje povlačenje patrijarh je našao u članu 111. Ustava SPC koji glasi: „Eparhijskog arhijereja može Sveti arhijerejski sabor sa uprave ukloniti samo po kanonskoj osudi, ili ga razrešiti po dokazanoj nemoći, ili po ustanovljenom prestanku jednoga od uslova iz člana 104. kao i na osnovu opravdane molbe za penziju”.
Ali, jesenje zasedanje Sabora zakazano za 11. novembar ne može odmah postati i izborno. Neophodno je prvo da episkopi uvaže ovakvu odluku patrijarha Pavla. Zato postoji opravdana mogućnost da pojedini episkopi ne poveruju u autentičnost takve molbe za povlačenjem, zbog sumnji da je iznuđena. Tako da je moguće da vladike zatraže da se formira posebna saborska komisija u kojoj bi bili članovi Svetog sinoda sa ciljem da patrijarh u njihovom prisustvu potvrdi nameru da se penzioniše. Prihvatanjem patrijarhove molbe redovni sabor bi trebalo da se zaključi i raspiše izborni. Iako Ustav SPC predviđa mogućnost da to bude u roku od tri meseca, sasvim je izvesno da će izbori biti raspisani gotovo u istom danu.
Patrijarh se nije pojavljivao više od godinu dana u javnosti, a na VMA je primljen 13. novembra prošle godine. Kako se saznaje, u poslednje vreme zavedena je rigorozna kontrola i niko bez odobrenja Svetog sinoda nije mogao da poseti poglavara srpske crkve. Patrijarh se za vreme svog boravka u bolnici nijednom nije obratio javnosti. Pojedine poruke Njegove svetosti su do naroda stizale posrednim putem, kao što je bilo u slučaju kada je Kosovo 19. februara proglasilo nezavisnost, preko mitropolita Amfilohija. U međuvremenu je Sveti sinod objavljivao kratka saopštenja konzilijuma lekara sa VMA u kojima se kaže da je patrijarh svestan da komunicira, uredno prima terapiju i da veći dan provodi sedeći. Mnogi vernici se na raznim internet forumima pitaju: ako je patrijarh svestan i komunicira, zašto se barem nakratko ne obrati javnosti, makar putem TV kamera?
Da u celoj priči oko patrijarhovog povlačenja ima mnogo nejasnoća i nedoslednosti govori i to da Sveti sinod nije obznanio kada je poglavar SPC podneo tu molbu članovima Svetog sinoda. Špekulacije pojedinih medija da je to bilo 12. oktobra nisu baš uverljive. Tog dana tri člana Sinoda su bila u inostranstvu: mitropolit Amfilohije i episkop bihaćko-petrovački na saboru u Istanbulu, a episkop žički Hrizostom u Australiji. Ako je patrijarh ostavku podneo još 6. oktobra kao što se nezvanično priča, onda se postavlja pitanje zbog čega je crkva toliko dugo o tome ćutala.
Može se postaviti i pitanje zašto je mitropolit Amfilohije u četvrtak uveče novinarima na Sajmu knjiga izbegao da da jasan odgovor da li postoji patrijarhova ostavka.
O patrijarhovom povlačenju mitropolit crnogorsko-primorski je poručio kako je od „svih tvrdnji i izjava najtrezvenije i najtačnije ono što je rekao episkop niški Irinej”. A episkop niški Irinej je u sredu agenciji Beta najavio da patrijarh Pavle razmišlja o eventualnom povlačenju:
„Međutim, patrijarh je sada u jednoj drugoj situaciji, u 94. godini i prilično vezan za postelju. Ja verujem da on razmišlja o povlačenju. Stvar je Sabora da li će to prihvatiti ili će doneti odluku da bude patrijarh dok je živ.
-----------------------------------------------------------
Amfilohije: Episkop Pavle nije želeo da bude patrijarh
Arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački, za 44. poglavara SPC izabran je 1. decembra 1990. Od svih episkopa jedini koji istinski nije želeo da bude patrijarh bio je Njegova svetost patrijarh srpski Pavle, pisao je mitropolit Amfilohije.
Obraćajući se izbornom Saboru, novoizabrani patrijarh Pavle je rekao: „Moje snage su slabe, to vi svi znate. Ja se u njih ne nadam. Nadam se u vašu pomoć, kažem i ponavljam, u pomoć Božju kojom me je On i do sada držao. Neka bude Bogu na slavu i na korist Njegovoj Crkvi i našem napaćenom narodu u ova teška vremena”.
Ustoličen je 2. decembra 1990. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu, a po drevnoj praksi tek 22. maja 1994. godine u istorijski tron pećkih patrijarha u Pećkoj patrijaršiji.
Patrijarh Pavle je kao Gojko Stojčević rođen 11. septembra 1914. godine u slavonskom selu Kućanci kod Donjeg Miholjca. Rano je ostao bez roditelja. O sebi je sam govorio da je kao mali bio „vrlo slabačak”, pa su mu jednom čak i sveću zapalili misleći da je umro.
Nižu gimnaziju završio je u Tuzli, a višu u Beogradu. Usledilo je posle školovanje na Bogosloviji u Sarajevu, i Bogoslovski fakultet u Beogradu.
Za vreme Drugog svetskog rata radio je jedno vreme kao veroučitelj u Banji Koviljači u domu za decu izbeglu iz Bosne. Spasavajući jedno dete da se ne udavi u Drini u avgustu 1944. godine, Gojko se razboleo i dobio tuberkulozu. Lekari su mu rekli da mu je ostalo tri meseca života. Prihvatili su ga monasi u manastiru Vujan. Boreći se molitvom protiv opake bolesti, ipak se iscelio. U znak zahvalnosti Bogu što mu je podario zdravlje, Gojko je izrezbario jedan krst koji se i danas čuva u manastiru Vujan.
Posle perioda iskušeništva zamonašen je u manastiru Blagoveštenje 1948. godine i dobio je ime Pavle. Sve do 1955. godine, u vremenu žestoke borbe komunista protiv crkve, monah Pavle je proveo u manastiru Rača. Postdiplomske studije na Bogoslovskom fakultetu u Atini pohađao je od 1955. do 1957. godine, kada je izabran za episkopa raško-prizrenskog. Kao arhijerej na Kosovu i Metohiji proveo je skoro 34 godine.
M. Pešić
[objavljeno: 25/10/2008]
.jpg)
