Izvor: Politika, 30.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poverenje
Samoubistvo Tošikaca Macuke, japanskog ministra trgovine prozvanog zbog korupcije, nameće pitanje o vrednostima koje čine vezivno tkivo savremenih kultura. Koliko uopšte vrede čast, poverenje i držanje date reči?
Ako uzmemo (neslavno) mesto koje Srbija zauzima na rang-listi korupcije u izveštaju organizacije "Transparensi internešenel" i fakat da ni jedna korupciona afera u proteklih sedam godina nije dobila sudski epilog – jasno je koliko je Srbija daleko ne samo od visokih moralnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << načela koja vladaju u Japanu nego i od evropskog proseka. Kada bi u Srbiji moralna osuda imala bar približnu težinu koliko u svetu postala bi poprište epidemije samopresuda.
U Srbiji će biti teško obnoviti nipodaštavane vrednosti posle decenije prevara na svim nivoima, od švercera koji su kuvali plastične kante da bi ušićarili koji litar benzina, preko profesora koji su uz mito davali diplome i preduzimača koji su prodavali stanove izgrađene sa dozvolom dobijenom "na crno", do političara koji je izabran sa 105 procenata glasova... Teško je preko noći prigrliti pošteno vladanje kao princip, naročito kad se ukorenilo ubeđenje da su reči jeftine, a ništa loše ne stiže one koji su nezakonito profitirali.
Nije uvek bilo tako. Nekad je reč bila dragocena, poštenje vrlina, a ne smetnja za "dobar biznis". Pre 20 godina su direktori slovenačkih firmi lansirali stereotip da u "Hrvatskoj ne vredi ni dogovor ni ugovor dok je u Srbiji svetinja zadata reč i stisak ruke". Današnji menadžeri tvrde da je u Srbiji reč ne samo devalvirala, već otišla "k vragu". Tako je loš glas o stanju "srpskog morala" prešao granice, pa slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel tvrdnju o "srpskoj prevrtljivosti" potkrepljuje poslovicom "obećanje, ludom radovanje".
Studije pokazuju da nepoštenje i korupcija kratkoročno donose korist pojedincu, a dugoročno nagrizaju temelje društva. Visok stepen korupcije u nekoj državi obara njen međunarodni rejting ali i odbija investitore i srozava ekonomiju. Frensis Fukujama je otac teorije da su društva u globalnom svetu toliko uspešna, koliko je veće poverenje među članovima zajednice. Uspešne su države u kojima pojedinci veruju jedni drugima iako nisu u krvnom srodstvu, a u grupu takvih zemalja ubrojao je Japan, Nemačku i SAD.
Nasuprot tome, društva unutar kojih gotovo da nema poverenja među jedinkama izvan kruga rodbinskih veza napreduju sporo, jer dogovori po pravilu ne važe. Fukujama tu svrstava Kinu, Italiju, Koreju i Francusku.
Teorija ima mane, ali je teza poučna: nepoštenje i nepoverenje štete društvu u celini. Vlada koja vlada zahvaljujući poverenju birača učinila bi pravu stvar kada bi kao prioritet usvojila mere kojima bi učvrstila pravnu državu, sasekla korupciju i ojačala poverenje u zajednici. A radikalska opozicija učinila bi još više kada bi shvatila da oni koji su prokockali poverenje, pogazili zakletvu i uprljali ruke zločinima – ne mogu da budu heroji.
[objavljeno: 30/05/2007]
