Izvor: Blic, 26.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poverenje
Kako tumačiti činjenicu da se štedi prevashodno u stranom novcu, takođe, krediti se najviše obračunavaju u stranom novcu, a i procenjuje se da se značajna količina stranog novca još uvek drži u gotovini i izvan bankarskog sistema?
Da se ne bi mislilo da je to neki srpski specijalitet, uzmimo slučaj Hrvatske. Centralna banka je tamo uglavnom uspela u svom osnovnom zadatku: inflacija je već više od jedne decenije otprilike na nivou one u evro zoni. Svejedno, štednja je uglavnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u evrima, a isto važi i za kredite. Ovo se ne može oceniti drukčije nego kao izraz nepoverenja u centralnu banku. To nepoverenje košta i građane, ali i samu centralnu banku. Lako je izračunati da bi štediše zaradile mnogo više da su koristile domaći novac. A centralna banka bi mogla da vodi aktivniju monetarnu politiku.
Značajne količine novca se čuvaju izvan bankarskog sistema. To se ne može protumačiti drukčije nego kao nepoverenje u banke i još više u bankarski sistem. Ovome u znatnoj meri doprinosi i sama centralna banka jer propisuje visoku obaveznu rezervu komercijalnim bankama, a i zavodi razne druge mere kontrole, kako bankarske aktive, tako i pasive. U poslednje vreme popularno je kvantitativno ograničavanje kreditne ekspanzije, što svakako povećava procenu rizika čitavog finansijskog sistema.
Kako da se povrati poverenje? Zanimljiv primer
pruža iskustvo sa zamenom nemačkih maraka za evro. Tada je značajno povećana štednja. Poverenje se najbolje stiče tako što se liberalizuje poslovanje banaka. Suprotno se postiže, kako vidimo na iskustvu, ako se neprestano koriste sredstva finansijske represije.
