Izvor: B92, 24.Nov.2016, 12:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poverenik: Razmislite još jednom o Zakonu o stanovanju
Ozbiljnu pažnju zaslužuje činjenica da se u Zakonu o stanovanju i održavanju stambenih zgrada obrada ličnih podataka poverava novim, nepostojećim strukturama.
To je istakao poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.
"Predlogom zakona predviđeno je uvođenje u naš pravni sistem potpuno novih instituta, kao što su upravnik i profesionalni upravnik, kojima se u okviru širokih ovlašćenja u postupanju i upravljanju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zgradom, između ostalog poverava uspostavljanje i vođenje evidencije o svim vlasnicima", saopšteno je iz Kancelarije Poverenika.
Takođe, navodi Poverenik, predviđeno je da vlasnici posebnih delova zgrade imaju obavezu da, pod pretnjom izvršenja prekršaja i plaćanja visokih novčanih kazni, upravnike i profesionalne upravnike obaveste o ugovoru o zakupu i zakupcima. Pri tom, smatra Poverenik, iz teksta Predloga "nije baš jasno" šta je sve svrha obrade tih podataka, da li će se i kome dostavljati ti podaci i kako će se oni čuvati.
"Dodatne nejasnoće stvaraju informacije koje se pojavljuju u medijima, a za koje nije jasno ko je njihov izvor i da li su tačne, ali nisu demantovane od strane nadležnih. Primera radi, u medijima je objavljena informacija da će upravnici dostavljati podatke o licima koja nisu platila troškove održavanja zgrade javnim izvršiteljima", naveo je Šabić.
On je podsetio da je pravo na zaštitu podataka o ličnosti Ustavom zagarantovano.
"Pravni osnov za obradu podataka može biti ili izričito zakonsko ovlašćenje ili pristanak lica čiji se podaci obrađuju", istakao je Poverenik i ocenio da javnost nije dovoljno upoznata sa potencijalno negativnim efektima koje Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada može imati u pogledu privatnosti lica.
Stoga, Poverenik apeluje i na Vladu, kao predlagača, i na narodne poslanike da u postupku usvajanja Zakona još jednom s punom pažnjom odgovorno ocene opravdanost usvajanja predloženih zakonskih rešenja, opredeljujući se za ona kojima se željeni ciljevi mogu postići na način što manje invazivan po privatnost građana i što manje rizičan za njihove lične podatke.
