Izvor: Politika, 11.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povećana budnost na administrativnoj liniji
Reporter „Politike” među vojnicima na obodu Kosova i Metohije, u bazi „Trmka”, uverio se u njihovu osposobljenost za život i odbranu, u svim uslovima
Trmka na padinama Kopaonika – Od Kuršumlije uz Mirničku reku, pa dolovima, kosama i visovima što se penju u nebesa duž Žegrovskog potoka, sa potpukovnikom Dejanom Golubovićem iz Komande 3. brigade Kopnene vojske Srbije, probijamo se širokim putem, neobičnim za ove planinske krajeve, kroz bajkovite predele >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << južnih padina Kopaonika. Prate nas guste šume hrasta i bukve i žubori bistrih i brzih gorskih voda. Već je procvetao dren, a i ive su svojim macama okitile još nerazlistalu goru. Sa proplanaka, sa čuka i prisoja kao da baš nas gledaju prozori malih grupa kuća, ili poneka usamljena što još odoleva vremenu, iako su je njeni graditelji već davno napustili. Kao i vodenice potočare.
Ovim putem, kroz Selište, Žegrovu, Trmku i Raševac, stiže se do Slatine i dalje do Podujeva i Prištine. Tako je bilo. Sada se može samo do Trmke, kuda smo i mi pošli u prvu posetu jednog novinskog reportera vojnoj bazi na administrativnoj liniji prema Kosmetu u ovom kraju.
– Ovaj put gradila je naša vojska pre šest-sedam godina, pa je sada i u najtežim vremenskim uslovima prohodan skoro za sva vozila – kazuje nam potpukovnik Golubović.
Puna ratna oprema
Znali su njegov značaj za komunikaciju sa Kosmetom, čim su ga oni iz NATO-a bombardovali skoro svaki dan, zaključujemo mi. Sada, kad je obnovljen, novi „puhovi" i vešti vozači ne dozvoljavaju da osetimo nelagodnosti krivina, uspona i nizbrdica.
Posle dobrog sata vožnje, ispesmo se na jedan vis, gde se ukaza, na vrhu, vojnički zaklon od zemlje, kamena i brvana, a iza brega, sa njegove južne strane – vojna baza „Trmka". Stasiti stražar, pod punom ratnom opremom, ne dozvoljava ulaz, čak ni potpukovniku Dejanu Goluboviću, operativcu u brigadi. Tek kada naš dolazak beše prijavljen komandi, otvori se široka kapija na visokoj ogradi od bodljikave žice.
Na platou kod zastave, po svim vojničkim propisima, pozdravi nas komandir baze, poručnik Slaviša Ašćerić. Objekti baze, vidimo, u stvari su niz kontejnera, ali kad uđosmo u onaj najveći, prijatno se iznenadismo. Ovde, kako reče komandir, na tačno 944 metra nadmorske visine, sve je uređeno kao u pravoj kasarni: struja, topla i hladna voda, centralno grejanje... U svetloj i besprekorno uređenoj trpezariji, na belim stolnjacima već nas čekaju kutijice sa sokovima, a kuvari Mira Ilić i Milorad Bojičić odmah nas poslužiše domaćom kafom. Pogledasmo potom učionicu sa televizorom, spavaonice, komandirovu radnu sobu...
Poručnik Ašćerić, iako je rodom iz ravničarske Rume, poznaje ovaj planinski kraj, što se kaže, u prste.
– Na onoj kosi je Raševac, zaselak Trmke, kuda i prolazi administrativna linija. Odmah iza su kosovska sela Slatina, Palatna, Dvorište, Turski Tačevac... Odavde, kad je vreme lepo, Podujevo je kao na dlanu. Vidi se i deo Prištine, a sad se samo naziru planinski venci. Onaj u daljini je Čičavica. Svako selo tamo ima bar po hiljadu stanovnika. Ovamo, počev od Srpskog Tačevca, pa do Male i Velike Šatre – tek po nekoliko kuća i po desetak starijih ljudi i žena. U Bajovića Lazovima samo leti dođe poneko. Od juna nismo imali ozbiljnije provokacije. Biva da sretnemo Albanca sa dve krave, sa ove strane linije, koji kaže da, eto, čuva stoku i da ne zna baš dokle sme. A mesec je februar, kad niko ne izgoni goveda u ova brda. Ranije je bila česta pojava da sa one strane upadaju i seku drva. Hapsili smo ih, a sudovi ih osuđivali prekršajno. Poslednjih šest meseci toga više nema – kazuje poručnik Ašćerić. Potpukovnik Golubović dodaje da je svega bilo dok naša vojska nije ušla u Kopnenu zonu bezbednosti.
Komšije kforovci
Posao vojnika ovde odgovoran je i nimalo lak. Linija kojom idu u patrole duga je 17 kilometara. Sa komšijama preko puta, iz sastava Kfora, realizuju se „jednovremene patrole". Sporazumevaju se na engleskom, mada, kažu, među Česima koji su odgovorni za ovaj sektor ima onih koji govore ruski, a neki su već bili u Bosni pa razumeju i srpski.
– S obzirom na vreme i mesto, ovde se dosledno poštuje vojnička disciplina. Angažovali smo zbog toga isključivo profesionalne vojnike – kaže potpukovnik Golubović.
– Na ovoj, i još šest baza u zoni odgovornosti Treće brigade, dugoj 125 kilometara, pripadnici Vojske Srbije, posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosmeta, uz povećanu budnost obavljaju redovne zadatke. Sve naše baze opremljene su za potpuno samostalan život u svim uslovima. I starešine i vojnici, među kojima je srećan spoj mladosti i iskustva, spremni su da se suprotstave svim izazovima – uverava nas pomoćnik komandanta za operacije. Pošto i sami pregledasmo i odbrambeni sistem i neophodne zalihe municije, namirnica, vode i ostalog, reči ovog oficira deluju nam veoma ubedljivo.
Dragan Borisavljević
[objavljeno: 12/03/2008]
