Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Okt.2009, 12:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Povećan broj siromašnih u Srbiji

BEOGRAD - Ovogodišnji Svetski dan borbe protiv siromaštva - 17. oktobar, Srbija dočekuje sa povećanim brojem siromašnih građana, kao i korisnika narodnih kuhinja, čemu umnogome doprinosi globalna ekonomska kriza, upozoravaju vladini službenici koji se bave tom problematikom i predstavnici Crvenog krsta.

Preliminarni podaci Republičkog zavoda za statistiku, za prvih šest meseci ove godine pokazuju da je u Srbiji nešto manje od 700.000 građana, odnosno 9,2 odsto onih koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << žive ispod granice siromaštva, imaju prihode manje od 8.360 dinara mesečno.

Broj siromašnih u aprilu, maju i junu porastao je za oko 0,2 odsto u odnosu na prva tri meseca ove godine, kada je evidentirano oko 697.000 siromašnih građana, pokazali su podaci RZS na osnovu ankete o potrošnji domaćinstva.

Preko milijardu dinara mesečno iz budžeta

Državni sekretar ministarstva rada i socijalne politike Ljiljana Lučić izjavila je da se iz republičkog budžeta podržava oko 248.706 najsiromašnijih porodica, odnosno 509.694 pojedinaca sa više od milijardu dinara mesečno.

"Prema podacima iz septembra ove godine, socijalnu pomoć prima 49.219 porodica, odnosno 128.650 pojedinaca za šta se na mesečnom nivou izdvaja oko 310 miliona dinara", precizirala je Lučićeva.

Prema njenim rečima, pravo na dečji dodatak ostvaruje 199.487 porodica, odnosno 381.044 dece (svako četvrto dete u Srbiji), za šta se na mesečnom nivou izdvaja oko 744 miliona dinara".

Siromaštvom su u prethodne dve godine najviše bili pogođeni građani koji žive u šestočlanoj ili višečlanoj porodici, stariji od 65 godina, penzioneri, nezaposleni, sa osnovnim obrazovanjem, ali i oni koji ne žive u bračnoj zajednici.

Narodne kuhinje

Savetnik ministra rada i socijalne politike Ljubomir Pejaković kazao je da u Srbiji trenutno radi 50 narodnih kuhinja, dok je osam zatvoreno zbog nedostatka pojedinih namirnica, posebno brašna.

On je dodao da je vlada odlučila da se za potrebe narodne kuhinje obezbede prehrambene namirnice u vrednosti od oko 100 miliona dinara i da će se u saradnji sa Ministarstvom trgovine i usluga problem snabdevanja kuhinja postepeno rešavati do kraja godine.

Pejaković je objasnio da bi takva vrsta pomoći trebalo da se obezbedi za još 8.000 korisnika, što bi značilo da je potrebno otvoriti još osam kuhinja i dodao da su narodne kuhinje neophodne najsiromašnijima, ali da ne bi trebalo da budu sudbina građana Srbije.

Koordinatorka programa narodnih kuhinja Crvenog krsta Dragica Kljajić kazala je ranije Tanjugu da broj narodnih kuhinja ne zavisi od broja siromašnih građana, već od finansijskih sredstava koji mogu da se prikupe u te svrhe.

"Najviše obroka priprema se u Novom Sadu, oko 1.000, potom u Novom Pazaru i Bujanovcu po 900, Čačku 800, dok se najmanje obroka sprema u Petrovcu na Mlavi i Alibunaru, samo po 50", rekla je Kljajićeva.

Prema njenim rečima, cena pripreme obroka je različita i u zavisnosti od količine hrane koja se sprema, kreće se od 80 do 120 dinara po obroku, a za potrebe svih korisnika dnevno se izdvaja oko 2.200.000 dinara.

Kljajićeva je kazala da je nakon prestanka donacije države, nekoliko narodnih kuhinja zatvoreno, a preostale kuhinje uglavnom rade zahvaljujući sredstvima koje obezbeđuju lokalne samouprave.

Ona je dodala da Crveni krst svakodnevno apeluje na državne institucije, organe lokalne samouprave i proizvođače hrane da donacijama pomognu rad narodnih kuhinja.

Iako se smatra da Beograđani imaju viši životni standard, nego građani u drugim delovima Srbije, u glavnom gradu stalnu novčanu mesečnu pomoć prima oko 6.000 porodica, odnosno 1,1 odsto ukupnog broja domaćinstava.

Prema podacima Gradskog centra za socijalni rad, u prošloj godini oko 74. 000 korisnika dobilo je neki vid pomoći tog centra, najviše ih je u Zemunu, a najmanje u opštini Sopot.

Prošle godine broj porodica, uglavnom domaćinstva bez stalnih izvora prihoda, obradive zemlje ili srodnika koji bi mogli da ih izdržavaju, a koje su primale novčanu pomoć, uvećao se za 3,3 odsto.

Svetski dan borbe protiv siromaštva

Svetski dan borbe protiv siromaštva se obeležava od 1987. godine, kada se u Parizu okupilo oko 100.000 ljudi, i kada je otkriven spomenik posvećen borbi protiv siromaštva.

Podaci svetskih organizacija ukazuju da dnevno u svetu od gladi i siromaštva umre 25.000 osoba, a zato su UN odredile takozvane "Milenijumske ciljeve razvoja", među kojima je na prvom mestu iskorenjivanje siromaštva i gladi.

Prema podacima Svetske banke, koji su objavljeni pre četiri godine, problem siromaštva će "eksplodirati" u narednih 25 godina, jer će se broj ljudi povećati za dve milijarde, od kojih će gotovo svi živeti u zemljama u razvoju, a mnogi od njih u krajnjoj bedi.

Siromaštvo pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje životnih potreba, podrazumeva i nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajuće stambene uslove i neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama.

U ostale ključne aspekte siromaštva ubrojani su i neostvarivanje prava na zdravu životnu sredinu i prirodna bogatstva, pre svega na čistu vodu i vazduh. Otuda se i podrazumeva da rešenja za problem siromaštva treba tražiti na svim nivoima kroz angažman čitave zajednice.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...