Izvor: Politika, 31.Okt.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pouke "poštarskog testa"
Nisu samo zidovi i plafoni utevi odliva energije i novca
Iako nas je poslednjih dana ogrejalo sunce miholjskog leta, svesni smo da će zima uskoro da nam zakuca na vrata. Za razliku od dece koja joj se raduju, odrasli je uglavnom očekuju sa strepnjom zbog cene energenata i troškova grejanja. Ipak, postoje mali trikovi vezani za poboljšanje izolacije kuće ili stana koje možete i sami da "izvedete" za nekoliko popodneva i time snizite i do 30 odsto račun za grejanje i podignete >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prosečnu temperaturu u prostorijama čak do šest stepeni. Tako ćete manje da opustošite novčanik u toku zime, a poznata narodna izreka o "prasetu" (toploti) koje izlazi i na drugim mestima, postaje nanovo aktuelna.
Trošnost izolacije
Grejanje doma (što nekad traje i pola godine) učestvuje u ukupnoj godišnjoj energetskoj potrošnji domaćinstva sa neverovatnih 70 odsto. Oko 20 procenata od toga otpada na zagrevanje vode u bojlerima i mašinama, što treba zaista planski da se čini, ali mnogo veći gubici nastaju usled – loše izolacije.
Većina naših kuća i stanova izgrađena je sa nedovoljnom toplotnom izolacijom, pogotovu kod stare gradnje. Izolacioni materijali (staklena vuna, ploče od sintetičkih materijala), a naročito prirodni izolatori, kao što je trska, gube izolacione karakteristike usled dejstva vremena i vlage tako da vaš dom, ukoliko je ikada i zadovoljavao zakone toplotne izolovanosti, sada sigurno radi sa gubitkom. Pošto i u Srbiji važe osnovni zakoni održanja energije, to znači da gubitke nadoknađujete po skupim cenama iz sopstvenog novčanika.
Mnogo je gutača toplote u kući, ali evo najvećih: tavani, pregradni zidovi sa prostorima koji se ne greju, delovi direktnog oslanjanja na krovnu konstrukciju, tavanice iznad kojih je prostor na spoljnoj temperaturi, veliki protok vazduha kroz tavane ili potkrovlja. Potom svi spoljni zidovi i granični zidovi sa garažama, šupama, lođama, temeljni zidovi iznad nivoa zemlje, temeljni zidovi u podrumima od punog materijala (beton, puna opeka), podovi iznad hladnih prostorija (hodnika, garaža, praznih prostora), podovi koji se nalaze direktno na zemlji, svi otvori u podu (za instalaciju, urezi, trapovi ili prorezi između podnih obloga). Stolarija je jedan od najvećih gutača toplote (naročito ako je stara i drvena), ali moguće je doterati je da zadovoljava osnovne standarde izolovanosti pomoću izuzetno efikasnih traka (naročito aluminijumskih).
Pored glavnih potrošača, postoje i toplotni odvodi za koje niste znali. Kroz njih se gubi manje toplote, ali tu mogu da se ostvare najveće uštede uz najmanje ulaganja. Ako izgubite jedno popodne dihtujući otvore instalacionih cevi i električnih utičnica, ako dodate i zaptivanje prozora, vrata i nekih ventilacionih otvora (što takođe nije velika investicija) uvidećete da možete sami da otklonite više od 60 procenata svih mogućih toplotnih odvoda u vašoj kući ili stanu.
Evo prosečne raspodele gubitaka toplote na nekim mestima u kući:
Zidovi, podovi, tavanice 31 odsto
Ventilacioni odvodi (dimnjaci, ventilatori, ostave...) 19 odsto
Otvori uz cevi vodovoda, kanalizacije, grejanja 13 odsto
Kamini, ognjišta i čunkovi peći na čvrsta goriva 14 odsto
Vrata 11 odsto
Prozori 10 odsto
Električne dozne, utičnice i kanali drugih vodova dva odsto
Proverite vrata i prozore
Ma kako da ste uvereni da vaša vrata sjajno dihtuju, tokom noći ili uz ugašeno svetlo (ako su u pitanju unutrašnja vrata) stanite ispred sa baterijskom lampom i uz ram polako povlačite izvor svetlosti. Postavite nekoga s druge strane i zapanjićete se koliko će svetla prodirati u prostoriju. To su mesta kroz koja će ulaziti hladan vazduh. Ovaj problem se rešava lepljenjem gumiranih ili sunđerastih traka na površinu okvira na koji vrata naležu. Ukoliko se posle intervencije vrata otežano zatvaraju, smanjite debljinu traka na mestu gde "češu" jer loše zatvorena vrata čine više štete nego koristi. Proverite da li pored okvira postoje šupljine u zidu i ispunite ih pur-penom ili nekim drugim izolacionim materijalom.
Ako je brava loša pa se vrata sama otvaraju, delimično ili potpuno, popravite je jer će noću propustiti hladnog vazduha koliko za čitav dan kada ih niko ne zatvara. Ukoliko je prorez između vrata i okvira veći nego što traka može da zadihtuje, zakucajte na okvir tanku drvenu letvicu i smanjite ga. Problematično mesto je i veliki zazor ispod vrata; da biste to proverili, koristite "poštarski test". Uzmite list debljeg papira ili kartona (razglednicu ili kovertu) i pokušajte da proturite ispod zatvorenih vrata. Ukoliko ste uspeli, znajte da će u vaš dom na isti način ući vetar, vlaga i hladnoća. Ovo se "leči" postavljanjem višeg praga koji svodi prorez na minimum, tek da vrata mogu da se otvore i zatvore bez problema. Visinu starog praga možete povećati zakucavanjem letvica, metalne, aluminijumske ili mesingane lajsne, što rade specijalizovane firme, a pokazuje se, po rečima Dejana Krstića, vlasnika "Deksa", jedne od takvih firmi, veoma efikasnim. Letvicu ili gumu možete pričvrstiti na donju ivicu vrata, što zahteva dosta truda i napor skidanja i postavljanja vrata dok se ne postigne željeni efekat, pa su rešenja sa aluminijumskim prilagodljivim trakama, koje efikasno postavljaju profesionalci, možda i najbolja. Ovu intervenciju treba obaviti obavezno na svim vratima, uključujući i vrata pomoćnih prostorija (garaže, podruma, ostave).
Testiranje kvaliteta izolacije prozora radi se slično kao kod vrata. Tokom vetrovitog dana možete prostim osluškivanjem i prislanjanjem obraza o prozorski ram da osetite mlaz hladnog vazduha koji ulazi kroz zatvoreni prozor. Ili, možete uzeti parče žice i na njega zakačiti jedan sloj papirne maramice (dakle, što tanji) i posmatrati gde postoji protok vazduha. Ako možete, najbolje je da celokupnu stolariju zamenite kvalitetnom dvo ili trokanalnom aluminijumskom koja dihtuje mnogo bolje od drvene stolarije, pa će vam se uloženi novac zaista brzo vratiti kroz uštedu energije. Ukoliko niste u situaciji da to učinite, upotrebite sunđeraste ili gumene dihtunge za okvire koji, nažalost, nisu trajni.
Majstorstvo za trake
Najbolja izolacija su, po preporuci Krstića, aluminijumske prilagodljive trake koje veoma stručno postavljaju majstori, po povoljnim cenama, a efekti su impozantni, kao i trajnost ovog rešenja. Postoje i posebni namazi kojima možete da tretirate spoljašnjost starih drvenih ramova da biste otklonili mikroskopske otvore kroz koje prolazi vazduh. Pažljivo proučite i ivicu stakla jer git, ukoliko je star, zna da ispuca i ispadne iz ležišta tako da oko stakla postoje otvori kroz koje ulazi hladnoća. Najbolje je nabaviti svež staklarski git i, posle skidanja preostalog sloja, naneti novi, ručno ili špahlom.
Opominjite ukućane da tokom zime ne drže nepotrebno otvorene prozore ili vrata, a kad ih zatvore neka provere da li dobro dihtuju. Šalone na prozorima ili dupla krila treba obavezno zatvoriti. Ukoliko je stolarija baš dotrajala uvijte neku tkaninu ili trake sunđera i postavite pod prozore, što će pomoći u borbi protiv hladnoće, ali i praznog novčanika.
Pri tom, čitajte savete stručnjaka i verujte im. Slobodan Ružić, ekspert za energetiku u EPS-u, tvrdi da je verovanje građana da će i dalje biti jeftinih energenata za grejanje pogrešno. Struja će biti ubedljivo najskuplja za grejanje, kaže, uz napomenu da treba na vreme razmišljati o nekoliko alternativnih grejanja za budućnost. Ali, posebno o toplotnoj izolaciji prostorija jer se na taj način može uštedeti i do 40 odsto energije potrebne za zagrevanje naših domova. Investiciona ulaganja u izolacione materijale isplaćuju se veoma brzo a efekat je dugotrajan i veoma primetan, kaže Ružić.
Na kraju, evo mišljenja i najvećih stručnjaka sa poznatih instituta za proizvodnju alternativnih i obnovljivih vrsta energija: najbolja i najefikasnija proizvodnja energije jeste njena beskompromisna štednja.
Ištvan Dekanj
[objavljeno: 31.10.2006.]
