Izvor: B92, 20.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potvrđena presuda Deronjiću
Hag -- U Hagu je potvrđena presuda bosanskom Srbinu Miroslavu Deronjiću na deset godina zatvora.
Žalbeno veće jednoglasno donelo odluku da je Deronjić na deset godina osuđen pravilnom odlukom prvostepenog veća. Žalbeno veće kojim je predsedavao Teodor Meron odbacilo je sve navode iz žalbe Deronjićeve odbrane.
To veće je ocenilo da odbrana nije uspela da dokaže da je prvostepeno veće presudilo na štetu Deronjića, odnosno da se prilikom izricanja presude >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pozivalo i na neke navode koji se nisu nalazili u optužnici i sporazumu o priznanju krivice koji je Deronjić sklopio sa Tužilaštvom.
Iz presude ne proizilazi ni da je ona doneta uz sumnje sudija prostepenog veća u istinitost Deronjićevih iskaza, ocenilo je Žalbeno veće. Konačno, ova najviša sudijska instanca Haškog tribunala odbacila je navode odbrane da je kazna izrečena Deronjiću samo odmazda i da ne ostavlja mogućnost rehabilitacije u društvo ovog optuženika, koji je priznao krivicu i izrazio kajanje zbog počinjenih zločina. Žalbeno veće je ocenilo da je diskreciono pravo sudija da odluče hoće li kaznu posmatrati u kontekstu rehabilitacije ili prvenstveno kao metod odmazde i odvraćanja od zločina.
Bivši profesor književnosti i ratni predsednik Kriznog štaba opštine Bratunac priznao je, u dogovoru sa Tužilaštvom, krivicu za progon, odnosno za napad na selo Glogova, 8. maja 1992. godine, kada je to selo uništeno, a u njemu ubijeno 60 Muslimana. Sudsko veće osudilo ga je na 10 godina zatvora, što je visina kazne koju je predložio tužilac.
Odbrana Miroslava Deronjića, koja je predlagala da mu bude izrečena kazna do šest godina zatvora, smatra da je on prestrogo osuđen. Deronjić i njegovi branioci ne spore da je on priznao da je 8. maja izdao naredbu da se izvrši napad na selo Glogova, ali osporavaju zaključak sudskog veća da je Deronjić učestvovao u izradi plana da se u tom selu ubiju civili. Deronjić negira da je ikada izdao takvu naredbu i kaže da nije bio prisutan kada su se ona dogodila, kao i da je za ubistva saznao mnogo kasnije.
Odbrana je insisitirala i na kooperativnosti Deronjića koji je, iako je priznao krivicu samo za zločin u Glogovi, bio jedan od najdragocenijih svedoka haškog tužilaštva u pokušajima rekonstrukcije događaja u Srebrenici iz 1995. godine.
Do sada je svedočio na suđenjima Miloševiću i Krajišniku, kao i oficirima Vojske RS Vidoju Blagojeviću, Draganu Jokiću i Radislavu Krstiću. Branioci ističu da je upravo na otkrićima iz Deronjićevog svedočenja napisan izveštaj Komisije Vlade RS kojim je utvrđeno da su srpske snage izvršle zločin u Srebrenici i da je u tom gradu i okolini ubijeno 8.000 ljudi.
Optuženi ostaju u pritvoru?
Tužilaštvo žaliće se na odluku da se bosanski Srbi Milan Gvero, Radivoj Miletić i Mićo Stanišić privremeno puste na slobodu.
Žalba Tužilaštva odlaže izlazak trojice iz pritvorske jedinice u Sheveningenu. Podsećamo da su juče saopštene tri odvojene odluke sudskog veća kojim je odobreno njihovo privremeno puštanje na slobodu. U sva tri slučaja sudije su se uverile da su optuženi u dovoljnoj meri pokazali će se, ako budu pušteni, vratiti na suđenje i da neće predstavljati opasnost za svedoke i žrtve ili neku drugu osobu.
Veće je zaključilo da postoji opravdanje da primeni svoje diskreciono pravo i odobri privremeno puštanje optuženog na slobodu.
