Izvor: Blic, Fonet, 25.Jan.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potroše 14 milijardi bez ikakve kontrole
Srpske državne institucije će ove godine potrošiti više od 14 milijardi dinara novca poreskih obveznika na takozvane specijalizovane usluge. Ova stavka je inače dvanaesta na skali najvećih izdataka iz budžeta, daleko ispred socijalnih davanja i subvencija, a iza nje se po svemu sudeći kriju najrazličitije vrste usluga i velike mogućnosti za zloupotrebe.
Tako se specijalizovane usluge u zavisnosti od institucije troše za – odleđivanje aviona na domaćim i stranim aerodromima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kupovinu dnevne i ostale štampe za ministarstva, izradu projekata svih vrsta i dimenzija, popravljanje hardvera i softvera, zdravstvene preglede zaposlenih, iznajmljivanje stručnjaka, organizovanje seminara... Mogućnosti su zapravo toliko široke, da bi teško mogle da se nabroje u samo jednom tekstu.
– Najjednostavnija mogućnost za korupciju sa budžetskim novcem naziva se upravo specijalizovane usluge. U budžetu nije određeno šta je konkretno ta stavka i na šta se precizno troše tolika sredstva – kaže ekonomista Miroslav Zdravković, saradnik Ekonomskog instituta.
Tehnički gledano, novac za specijalizovane usluge dobijaju sva ministarstva i veliki broj državnih uprava, agencija i institucija" To je zasebna stavka u redovnom troškovniku, koja se većim delom finansira iz budžeta, a manjim iz dodatnih prihoda organa (tamo gde postoje).
Da ne živimo u Srbiji, možda postojanje ogromnih fondova novca nazvanih sredstvima za specijalizovane usluge i ne bi izazivalo sumnju. Ovako u zemlji u kojoj ne postoji gotovo nikakva kontrola budžetskih sredstava, u kojoj Vlada od 2002. nije Parlamentu dostavila završni račun i u kojoj se mito i korupcija mere na dnevnom, a ne na godišnjem nivou, ne važe ista pravila.
Slično misli i Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.
– Budžet Srbije je tamni vilajet i niko ne zna šta se tačno dešava s novcem poreskih obveznika. Kada ne postoji nikakva kontrola trošenja javnog novca, kada su sve javne nabavke potpuno poverljive i kad se veliki poslovi sklapaju u tajnosti i bez tendera, onda svašta može da se sakrije iz naziva specijalizovane usluge – kaže Baraćeva.
Inače, Savet je prošle godine trebalo da dobije više od osam miliona dinara na ime specijalizovanih usluga. Kada smo pitali Vericu Barać na šta su ih tačno potrošili, ona je rekla:
– Savet nije video, koristio, niti potrošio ta sredstva. Raspolagali smo samo novcem iz redovnih troškovnika, a za specijalizovane nismo ni znali.
Gde je završio novac koji je trebalo da pripadne Savetu, nismo uspeli da saznamo, budući da nam Ministarstvo finansija, koje je jedino nadležno, ni posle nekoliko dana upornog kontaktiranja nije obezbedilo sagovornika na ovu temu. Sigurno je jedino da nije prebačen u 2009. godinu, budući da sredstava za specijalizovane usluge Saveta za borbu protiv korupcije u aktuelnom budžetu nema.
Inače, najveći fond za specijalizovane usluge iznosi više od osam milijardi dinara i njime raspolaže Ministarstvo nauke, dok je najmanji u visini od 1.000 dinara namenjen Geodetskom zavodu, Upravi za rodnu ravnopravnost i pojedinim okruzima u Srbiji.
U Ministarstvu nauke, za „Blic nedelje", kažu da su i prošle godine, kada je budžet bio nešto više od sedam milijardi, potrošili sve.
– Specijalizovane usluge u nauci su najvećim delom bruto zarade istraživača, režijski troškovi osnovnih, tehnoloških i inovacionih istraživačkih projekata, kao i direktni materijalni troškovi koji su neophodni za realizaciju pomenutih projekata. Fond za specijalizovane usluge iznosio je tačno 7.273.000.000, a potrošen je, između ostalog, na programe istraživanja, obezbeđivanja i održavanja opreme i prostora za naučnoistraživački rad, nabavke naučne i stručne literature iz inostranstva, izdavanja naučnih publikacija i održavanja naučnih skupova" – kažu u Ministarstvu nauke, koje i ove godine dobija polovinu budžeta namenjenog za specijalizovane usluge.
Inače, ukupna svota novca koja će ove godine biti potrošena za specijalizovane usluge, veća je za čak dve milijarde nego prošle. Precizno rečeno „specijalizovani budžet" je prošle godine iznosio 12.505.531.715, a ove, u uslovima globalne ekonomske krize stoji tačno 14.091.229.000.
– Najgore je to što se sredstva namenjena za specijalizovane usluge svake godine po automatizmu povećavaju, a da pri tome niko ne polaže račune. I kada „specijalizovani budžet" jedne institucije poraste za nekoliko miliona, ostaje diskrecija. Mi možemo samo da maštamo na šta odlazi sav taj novac jer vam to niko neće precizno i potkrepljeno reći – kaže Zdravković.
Sredstva namenjena specijalizovanim uslugama većina institucija koje je „Blic nedelje" kontaktirao potroši u celini. Tako je Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, zajedno sa upravama za veterinu, šume i zaštitu bilja, kao i Direkcijom za vode i Generalnim inspektoratom, prošle godine iskoristilo oko 11 miliona dinara.
– Ova sredstva smo koristili za usluge prevođenja, kotizacije za seminare i stručna usavršavanja, izdatke za stručne ispite, usluge veštačenja, naknade članovima komisija koje obrazuje Ministarstvo, ugovore o delu, kao i isplatu zdravstvenih pregleda i kontrola proizvodnje šumskog reproduktivnog materijala – kažu u Ministarstvu.
S druge strane, 100.000 dinara namenjenih specijalizovanim uslugama u 2008. nije iskoristila Služba za upravljanje kadrovima (SUK).
– Ceo iznos je vraćen u budžet. Novac je planiran za specijalistička obrazovanja u cilju unapređenja kadrovskog potencijala Službe... U 2009. Službi je namenjeno 100.000 dinara i koristiće se ako bude bilo potrebe – kaže direktorka Jasmina Damjanović.
Daleko veću sumu „specijalizovanog" novca ove godine očekuje Ministarstvo za telekomunikacije – 87 miliona.
– Tim sredstvima ovo ministarstvo pokriva troškove rada i razvoja Akademske naučnoistraživačke i obrazovne mreže Srbije (AMRES), saglasno nadležnostima iz Zakona o ministarstvima. Druga specijalizovana usluga koju će Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo plaćati jeste formiranje Agencije za poštanske usluge – navode iz Ministarstva.
Inače „Blic nedelje" je kontaktirao još veliki broj ustanova – korisnika specijalizovanih usluga. Većina njih nam, međutim, nije odgovorila. Među njima su Ministarstvo spoljnih poslova i konzularna predstavništva, Poreska uprava, BIA, Ministarstvo odbrane sa vojnom službom bezbednosti, Vojnom obaveštajnom službom i Inspektoratom odbrane, Ministarstvo kulture sa pripadajućim ustanovama" Samo navedenim ustanovama iz budžeta Srbije će ove godine biti isplaćeno više od dve milijarde dinara (2.094.563.000).
Ko dobija najmanje za specijalizovane usluge
Državna institucija Iz budžeta 2009 Iz budžeta 2008
Uprava za rodnu ravnopravnost* 1.000 ne postoji
Geodetski zavod 1.000 0
Sremski upravni okrug 1.000 0
Južnobački upravni okrug 1.000 nema stavke
Zlatiborski upravni okrug 1.000 0
Kosovskomitrovački upravni okrug 1.000 0
Zavod za intelektualnu svojinu 15.000 30.000
Seizmološki zavod 20.000 0
Minis. za državnu upravu i lok. samoupravu 30.000 30.000
Fond za zaštitu životne sredine** 35.000 35.000
Napomena: *Uprava pri Ministarstvu rada i socijalne politike
**Fond pri Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja
Ko dobija najviše za specijalizovane usluge
Državna institucija Iz budžeta 2009. Iz budžeta 2008.
Ministarstvo nauke 8.354.000.000 7.104.000.000
Ministarstvo kulture 1.637.623.000 1.066.000.000
Ministarstvo životne sredine 1.128.775.000 593.775.056
Sprov. funkcija opšteg interesa u zdravstvu* 770.763.000 ne postoji
Ministarstvo ekonomije 424.720.000 467.911.331
Ustanove kulture 328.000.000 300.000.000
Ministarstvo unutrašnjih poslova 147.000.000 128.800.000
Dopunska škola u inostranstvu** 105.000.000 108.000.000
Uprava za šume*** 90.500.000 4.000.000
Ministarstvo za telekomunikacije 87.000.000 100.000.000
Napomena: *Projekat Ministarstva zdravlja
**Projekat Ministarstva prosvete za osnovno obrazovanje
***Uprava pri Ministarstvu poljoprivrede
