Izvor: Blic, 12.Maj.2013, 19:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Potresna sećanja logoraša Jasenovca

Na komemoraciji u Jasenovcu koja se tradicionalno održava na mestu istoimenog ustaškog logora smrti u Drugom svetskom ratu, ove su godine prvi put dodeljena odlikovanja i priznanja preživelim logorašima.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović odlikovao je trojicu preživelih učesnika proboja u kome je, 22. aprila 1945. godine, od 600 logoraša ostalo živo stotinjak, a uručio im je i priznanja "Ante Bakotić", nazvana po čoveku koji je predvodio proboj.

Jedan od preživelih, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ilija Ivanović, rođen 1928. u Gornjim Podgradcima kod Gradiške u BiH uhvaćen je sa skoro svom porodicom u ustaškoj ofanzivi na Kozari i doveden u logor Jasenovac u kome je dve godine i 10 meseci radio u berbernici.

- Tu sam doživeo i preživeo sve strahote i likvidacije, susrećući se s ustaškim zločincima i logorašima herojima koji su im prkosili - rekao je Ivanović.

On je dodao da je u logoru izgubio 27 članova svoje porodice. I on bi, kaže, stradao da nije uspeo da se probije, i da kada je prilikom proboja uhvaćen nije slagao da beži pred partizanima.

"Čovek se i na vešala navikne"

- Kad nešto čujem o Jasenovcu bude mi teško i loše se osećam, ali ima izreka da se čovek postepeno i na vešala navikne - kaže Ilija.

Njega, dodao je, pogađa i što u memorijalnom centru više nema ničega iz logora kakav je bio dok je postojao.

- Da je ostalo ono što bi me podsetilo, to bi mi izazvalo jezu, ali ovde više nema ničega. Sve je uništeno posle Drugog svetskog rata i nema nikakvih znakova o logoru koji je postojao. To je strašna greška, znam da je ono bilo teško održavati, ali ovo je izletište - rekao je Ivanović.

Nema ni fotografija logoraša s lancima na nogama, a kamoli šta više, dodao je 85-godišnji Ilija. Pomenuo je i manipulacije brojem stradalih.

- Politilka se umešala u sve, pa i u to. Doteran sam sa 14 godina, u dobi kad sve upijam i sve pamtim. Znam sve šta je bilo i kako je bilo i šta pišu i ko piše, mnogo toga sam pročiotao i mnogo toga znam. Ima naših (Srba) koji su bili kao deca po logorima i pišu nešto što nema veze s vezom, što je netačno. Istina je tako strašna i neverovatna da je ne treba uvećavati - rekao je on.

"Neki mladi misle da takve strahote nisu moguće"

Bazil Cukolo, poreklom Talijan koji je živeo u Požegi u Slavoniji uhapšen je 1944, dok mu je brat uhapšen nešto ranije. Bio je u radnoj grupi koja je naftu iz vagona morala da prebacuje u burad i koja je otkopavala grobnice i spaljivala leševe. U proboju mu je poginuo brat Stjepan koji je već bio uspeo da izađe iz žice.

- Jako teško se osećam. Uspomene su toliko teške da se jedva svladavam da ih izdržim - kaže i dodaje da mladi ljudi trebaju da znaju šta se dešavalo u logoru. - Samo ima i takvih koji kad čuju misle da nije moguće da su se u Jasenovcu radile takve strahote. -

"Više nisam tražio vode"

Uroš Kos iz sekcije logoraša u Beogradu koji je ove godine polagao venac u kriptu spomenika jedno je od kozaračke dece. Imao je dve godine kad je doveden s majkom i sestrom koja je poginula u logoru.

- Bio sam mali, pa se sećam samo da je majka, kad sam tražio vode, pokušala doći do nje, a onda je ustaša udario u glavu kundakom i da više nisam tražio vode. Druga slika je kad smo mi deca skupljali travu oko ograde logora koliko smo mogli uhvatiti - kaže Uroš.

I Jelena Radojčić, rođena u Slavoniji, uhvaćena je na Kozari i kao malo dete završila u Staroj Gradiški, jednom od deset lokaliteta Jasenovca.

- Svaki put kad dođem loše se osećam. Nas je manje svake godine, a iako su mnogi logoraši živi, oni ne mogu doći - rekla je.



Među najmonstruoznijim logorima na svetu

Prema najnovijim podacima, u Jasenovcu je poimenično navedena 83.301 žrtva, od kojih je bilo 20.000 žena i 21.101 dete mlađe od 14 godina. Konačni broj žrtva se nikad neće saznati jer mnogi nisu ni upisivani, a prema podacima do kojih su došli scistraživači, od osnivanja logora, u avgustu 1941. do 22. aprila 1945. godine, u sistemu koncentracionih logora "Jasenovac" ubijeno je oko 700.000 dece, žena i staraca. Među stradalima je bilo najviše Srba, Jevreja i Roma.

Prema načinu ubijanja, jasenovački logor smatra se jednim od najmonstruoznijh stratišta u svetu, koji je osnovala i njime upravljala Nezavisna država Hrvatska.

U proboju 600 logoraša iz logora III i kasnije 150 logoraša iz Kožare, radnog dela u samom mestu Jasenovac, preživelo je 107 logoraša. Ustaše su pobile i 473 logoraša koji nisu pokušavali da beže.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...

Radio Televizija Vojvodine: Logoraš iz Jasenovca: Ovo ovde danas je izletište