Izvor: Southeast European Times, 18.Jan.2013, 18:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potrebno unaprediti ljudska prava u regionu
Ljudska prava na Balkanu zahtevaju bolji pristup informacijama, implementaciju zakonskih odredbi i saradnju vlade i nevladinog sektora.
18/01/2013
Ivana Jovanović za Southeast European Times iz Beograda – 18.1.2013.
Institucionalni i zakonski okviri za zaštitu ljudskih prava na Balkanu napredovali su u poslednjih nekoliko godina, ali njihova potpuna operativnost zahteva implementaciju zakona i akata, kao i funkcionisanje nezavisnish institucija, koje sporo >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << razvijaju.
Zakon protiv diskriminacije u Srbiji, usvojen 2009. godine, i dalje čeka implementaciju.
U zakonu protiv diskriminacije iz 2009. izložena je osnova za integralnu i opštu zaštitu od diskriminacije u svim oblastima, a zakon je relevantan i za jačanje demokratije, tolerancije, ravnopravnosti i za jednake i pravedne mogućnosti za sve ljude.
Kancelarija srpske vlade za ljudska i manjinska prava u Beogradu nije odgovorila na više poziva SETimesa da objasni kada će zakon biti sproveden.
Prema rečima Milana Antonijevića, direktora Komiteta pravnika za ljudska prava u Beogradu, država mora da informiše građane o njihovim pravima.
„Implementacija relevantnih zakona je važna, s obzirom da moramo da dokažemo da oni nisu usvojeni zbog [uslova] EU, nego u interesu građana, koji treba da imaju zagarantovana prava... To je jedan od najvažnijih elemenata koji bi mogao da utiče na sve negativne socijalne trendove, ali država mora da deli te informacije“, rekao je Antonijević zaSETimes.
Srbija je nedavno otvorila Kuću ljudskih prava -- zajednički projekat pet nevladinih organizacija, Komiteta pravnika za ljudska prava i grada Beograda.
Cilj projekta je da se gađani edukuju o pitanjima ljudskih prava i kako da ih koriste, zatim zalaganje za zakonske odredbe o ljudskim pravima i nadziranje državnih institucija na polju ljudskih prava.
Mada je nova vlada u svom izveštaju o ljudskim pravima, tranzicionoj pravdi i vladavini zakona u Srbiji u 2012. godini istakla napade na pojedince i civilno društvo više nego sposobnost države da sprečava takve napade, Antonijević se nada da će nova vlada biti iskren partner oko pitanja zaštite ljudskih prava.
„Njihova [vladina] podrška Kući ljudskih prava pokazuje nameru da nam se pomogne da mentalitet poslušnosti bez pogovora kod građana zamenimo opštim stavom demokratskog građanina i poreskog obveznika koji traži slobodan pristup informacijama ili otvoreni parlament od države“, rekao je Antonijević.
Kuće ljudskih prava takođe postoje u Sarajevu i Zagrebu.
Prema rečima Srđana Dizdarevića, izvršnog direktora sarajevske Kuće ljudskih prava, ljudska prava se u Bosni i Hercegovini (BiH) krše u velikoj meri. Mada su međunarodni standardi ljudskih prava uvršteni u ustav BiH, a država je potpisala brojne međunarodne konvencije, većina se još ne primenjuje.
„Nema političke volje da se prihvati moderan koncept ljudskih prava, gde su pojedinac i njegova prava na prvom mestu. Ovde i dalje dominiraju predratni koncepti, kolektivna prava etničkih i verskih grupa“, rekao je Dizdarević zaSETimes.
On misli da bi saradnja između vlada, građana i njihovih organizacija mogla znatno da utiče na unapređivanje ljudskih prava u BiH, s obzirom da nevladin sektor ima iskustvo na raznim poljima i reflektuje želje i aspiracije građana.
„Iako smo imali nekih primera dobre saradnje među državnim institucijama, njihov arogantan stav i dalje prevlađuje, zajedno sa pogrešnim shvatanjem uloge nevladinih organizacija u demokratskom procesu“, rekao je Dizdarević.
Crnogorski premijer Milo Đukanović poznat je po svom lošem odnosu sa predstavnicima nevladinih organizacija. Međutim, tokom njegovog prvog mandata položaj nevladinih organizacija u Crnoj Gori se poboljšao.
„Očekujemo napredak u saradnji sa vladom, što je od ključnog značaja za rešavanje brojnih socijalnih pitanja“, kaže Milan Radović, koordinator za ljudska prava Građanske alijanse Crne Gore, u izjavi za SETimes. „Ne postoji sektor u kojem nevladine organizacije ne mogu da budu korisne.“
On je dodao da u Crnoj Gori u skorije vreme nisu zabeleženi slučajevi sistematskog kršenja ljudskih prava, ali još postoje oblasti u kojima ljudska prava i slobode nisu zadovoljavajući, kao što je neadekvatan proces suočavanja sa prošlošću, torturom, pravedna suđenja, sloboda izražavanja, okupljanje i udruživanje, diskriminacija, prava dece, prava manjina, stanje izbeglica i privremeno raseljenih lica i ekonomska i socijalna prava i slobode.
Nastavak na Southeast European Times...
