Izvor: Southeast European Times, 15.Okt.2012, 21:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Potrebne reforme na tržištu hrane u BiH

I vladini entiteti i proizvođači hrane strahuju da nemaju dovoljno vremena da se pripreme za novi trgovinski režim.

15/10/2012

Anes Alić za Southeast European Times iz Sarajeva -- 15.10.2012.

Bosna i Hercegovina (BiH) mora da sprovede reforme u prehrambenoj industriji da bi mogla da izvozi na svoje primarno tržište, u Hrvatsku, kada ta zemlja uđe u EU sledećeg jula, kažu eksperti.

Novi izvozni režim počeće krajem ove godine, šest meseci >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << pre učlanjenja Hrvatske u EU, i odraziće se na skoro 200.000 proizvođača hrane u BiH, u iznosu od 200 miliona evra godišnje.

„BiH treba da traži produženje krajnjeg roka. Ona mora da otvori direktne razgovore sa Hrvatskom i pregovara o novom trgovinskom sporazumu“, rekao je Duljko Hasić, ekonomski ekspert iz Privredne komore BiH, u izjavi za SETimes.

Hasić je, međutim, priznao da čak i ako Hrvatska pokaže dobru volju, EU verovatno neće ublažiti svoja striktna pravila.

EU traži od BiH da stvori tela za akreditacije i laboratorije za sertifikate koji će proveravati poreklo hrane kako bi se omogućio njen ulazak na tržište EU.

BiH takođe mora da uskladi svoje zakone i higijenske standarde koji se odnose na prehrambene proizvode sa onima u EU kojima se reguliše uvoz hrane.

Vlasti BiH se, međutim, suočavaju sa nekoliko institucionalnih prepreka koje zahtevaju više političke volje od one koju su do sada pokazale vladajuće stranke kako bi se ispoštovao krajnji rok.

Jedna je uslov EU da BiH osnuje ministarstvo poljoprivrede na državnom nivo koje bi preuzelo odgovornosti dva postojeća ministarstva.

Političari iz Republike Srpske snažno se protive ministarstvu na državnom nivou, strahujući od jačanja centralne vlade na račun njihovog entiteta.

Vlada BIH je 2010. godine usvojila plan o usvajanju neophodnih reformi, ali nije postigla veći napredak, zbog jednoipogodišnje političke paralize.

Čak i ako vlasti uspeju da ispune sve obaveze na vreme, poljoprivrednici će i dalje imati problema sa prilagođavanjem, ukazuju eksperti.

„To će biti teško za mnoge male proizvođače, s obzirom da dodatni transportni troškovi mogu da unište njihovo poslovanje“, kaže Hasić.

Najveći poljoprivredni izvoznici u BiH su kompanije za proizvodnju mlečnih proizvoda, a preko 60 odsto mleka proizvedenog u Bosni izvozi se u Hrvatsku.

Jedna od kompanija na koje bi ovo moglo najteže da se odrazi jeste mlekara Milkos iz Sarajeva, koja godišnje izveze u Hrvatsku 5000 tona svojih proizvoda.

„U nekim neformalnim razgovorima sa političarima rekli su nam da treba da tražimo drugo izvozno tržište, izvan EU, pa je jasno da ne planiraju da ispune neophodne uslove do kraja ove godine“, rekao je Fahrudin Kurtagić, direktor izvoza u Milkosu, u izjavi za SETimes.

Nastavak na Southeast European Times...