Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Apr.2019, 18:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Potrebna promena sistema obrade zemljišta

Procene stručnjaka su da je Srbija zbog intenzivne proizvodnje, erozije vetrom i pogrešne obrade zemlje u Vojvodini za poslednjih pedesetak godina izgubila 25 procenata humusa. Zato je neophodno da se što pre promeni način obrade zemlje i počne sa čuvanjem žetvenih ostataka. Međutim, način razmišljanja i navike ratara nije lako izmeniti.

Gubitak plodnog sloja zemljišta nije moguće nadomestiti stajnjakom, jer su površine oranica u Vojvodini velike, a stočarstvo nerazvijeno. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Ostaje da se promeni način pripreme zemlje za setvu i uvede konzervacijska obrada.

Amerikanci su s tim počeli pre gotovo jednog veka, a nauka pokazuje da je nužno da na površini zemlje bude bar trećina žetvenih ostataka, umesto da se oni zaoravaju.

"Taj sistem konzervacijske obrade podrazumeva da minimum 30 odsto obradive površine bude pokriveno žetvenim ostacima. Za promenu sistema obrade zemljišta potrebno je pre svega promeniti razmišljanja, dakle uneti nova znanja, i s druge strane potrebno je obezbeditit opremu", kaže Nikola Škrbić stručnjak Instituta "Tamiš".

Naši ratari su zasad odustali od spaljivanja žetvenih ostataka, ali se stare nevike teško menjaju, a saveti stručnjaka slabo slušaju.

"Žetvene ostake ne spajujemo, nego ih zaoravamo i tanjiramo. Radimo dubinsku obradu – oranje, pa tanjiranje, pa spremanja, drljenje, i onda tek setva", dodaje Miloš Gligorin iz Pančeva.

"Ja sam iz Dubovca, to je Deliblatska peščara. Mi nemamo kvalitetno zemljište za razliku od ovih ovde iz Bavaništa i Pančeva, tako da smo mi prinuđeni da zaoravamo žetvene ostatke. Ne palimo ih", poručuje Nenad Nikolić iz Dubovca.

Konzervacijskom obradom se čuva i zimska vlaga u zemljištu, što je naročito važno za nicanje prolećnih useva u vetrovitim područjima kada fale padavine, kao ove godine.

"Oni koji su sada izgubili vlagu zahvaljlujući tome što nisu dobro radili, ili su preterano duboko vršili pretsetvenu pripremu, ili su koristili neodgovarajuće radne organe na priključnim mašinama, te su pomešali površinske slojeve i izvukli vlagu iz zemljišta, oni će imati veoma veliki probllem sa nicanjem. Jer, ja se nadam da će biti kiše, ali nije obavezno", navodi Nikola Škrbić, stručnjak Instituta "Tamiš".

Istini za volju, ove promene iziskuju novu opremu koja nije jeftina, međutim ponekad je teško shvatiti zašto se saveti stručnjaka nedovoljno poštuju.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...