Izvor: S media, 24.Nov.2009, 14:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potreban dogovor o klimi
Svet se decenijama suočava sa velikim klimatskim promenama. Temperature na severnoj Zemljinoj polulopti neprestano rastu, a led na Arktiku se ubrzano topi. Sve ukazuje da je potrebna brza i odlučna akcija svetskih lidera kako bi ovaj problem bio ako ne rešen, onda makar usporen.
Centar sveta od 7. do 18 decembra biće Kopenhagen gde počinje najvažnija konferencija o klimatskim promenama u istoriji.
U izjavi dostavljenoj Radiju S Predsednica Samita, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Koni Hadegard ističe da je svetu potreban globalni dogovor o klimi.
„Taj dogovor treba da bude ambiciozan, kako bi se smanjila emisija štetnih gasova. Treba da osiguramo da temperatura Zemlje ne dostigne kritičnu tačku, koja bi kao rezultat imala katastrofalne promene klime i koja bi ugrozila buduće generacije. Takodje konferencija treba da omogući zemljama u razvoju da smanje siromaštvo“, ističe Hadegard.
Ona se osvrnula i na problem ekonomske krize koji prema njenim rečima ne sme da utiče na borbu protiv klimatskih promena.
„Neki kažu da u vreme svetske finansijske krize svet nema vremena da se bavi klimatskim promenama, ali ja molim da se to promeni. Svet ne sme da dozvoli da se ovaj problem zapostavi. Danski zeleni korporativni svet je dobar primer kako treba postupati“, naglašava Hidegard.
Hidegard takodje naglašava da zemlje u razvoju imaju pravo da dalje razvijaju svoje ekonomije, ali i napominje...
„Zabrinjavajući je podatak da će 2050. u svetu živeti 9 milijardi ljudi, od toga čak osam će živeti u zemljama u razvoju. Oni moraju da imaju jednak pristup resursima kao i razvijene zemlje, ali moramo da nadjemo način da bolje koristimo naše resurse. Ne smemo da nastavimo da zagadjujemo našu planetu i da u tolikoj meri koristimo fosilna goriva kao što to danas činimo. Naučnici nam kažu da je sad vreme za promene, za delovanje. Ako danas ne delujemo, sutra će biti skupo. Ukoliko odmah ne delujemo troškovi borbe protiv globalnog zagrevanja svakog dana će biti sve skuplji. Jedini rast koji smemo da dozvolimo je zeleni rast“, ističe Hadegard.
Ona takodje kaže da smanjenje emisije gasova nije povezano samo sa klimatskim promenama.
„Evidentno je da je povezano i sa energetskom sigurnošću i medjunarodnim odnosima. Zavisnost od tudje nafte i gasa nije rešenje za 21 vek. Moramo da nadjemo rešenje koji će uspostaviti razvoj čistije energije, jer ne smemo da zavisimo od medjunarodnih političkih odnosa“ kaže Hadegard.
Prema njenim rečima evidentno je da postoje velike razlike izmedju razvijenih zemalja i zemalja u razvoju.
„Došlo je vreme da se sklonimo od kontroverzi i tražimio kompromis. Moramo da poštujemo sve strane. Svi moramo nešto da damo i nečeg da se odreknemo. Svi moraju da budu fleksibilni“, kaže Hadegard.
Sa ovim stavom se slaže i državni sekretar u ministarstvu za životnu sredinu Srbije Ivica Radović. On je u intervjuu za Radio S izjavio da Srbija poštuje evropske propise u ovoj oblasti, ali da je našoj zemlji potrebna i odredjena finansijska pomoć kako bi se bolje izborila sa tim problemom.
Na kraju izjave dostavljene Radiju S, Hadegard ističe da svi aspekti problema globalnog zagrevanja neće biti prevazidjeni u Kopenhagenu.
„Ali ako sve bude išlo dobrim tokom, konferencija će ući u istoriju kao trenutak kad su se svetski lideri dogovorili da načine značajan korak na zaustavljanju daljeg globalnog zagrebanja i uspostaviti temelje za jednak razvoj za sve. Sad imamo zlatnu, zelenu šansu i ne smemo da dozvolimo da propadne“, izjavila je Hadegard.
Dušan Mlađenović
