Izvor: Blic, 28.Sep.2011, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potraga za porukom
Tokom 45. Bitefa, jedna od najžešćih potraga, pre svega kritičara, bila je potraga za porukom. Oni koji nešto ili mnogo znaju o dramaturgiji tražili su u svakoj predstavi jasnu ili bar skrivenu poruku. Oni koji ništa ne znaju, naravno, ništa nisu tražili.
Relativno lako je išlo s Kastorfovom upotrebom Čehova, naročito uz pomoć njegove pripovetke „Seljaci", ali, ne leži vraže, pojavio se Hajner Gebels, koji je došao do kuće, ali nije ušao. Nije ušao u vode >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pozorišta angažovanog za neku racionalnu ideju.
Naši su, uprkos njemu, tražili upravo takav smisao. I bez ikakvog oklevanja opredelili su se da to, s rukama u džepovima, od njega imperativno traže, inače mu neće priznati mesto u pozorištu. Gebels nas je već tri puta posetio sa svojim radikalnim prevratom u najnovijoj pozorišnoj povesnici, koja je zaokružena jedinstvenom predstavom u istoriji teatra - predstavom bez živog glumca. Bile su to „Štifterove stvari" (42. Bitef '08).
Ovoga puta predstava „Došao sam do kuće ali nisam ušao" imala je na sceni slavne pevače ozbiljnih godina i još ozbiljnije reputacije, koji su se pojavljivali u dekoru izuzetne estetičnosti, kao odbegli s Magritovih slika, i pevali tekstove slavnih pisaca prošlog stoleća. Suviše je to bilo oskudno za naše ocenjivače svega postojećeg da bi iz lavirinta poetskih misli izvukli bar malo pasuljarno jasne poruke, ili da upotrebim njihov omiljeni pridev-prilog ono „značensko" (umalo ne zaokružih u - značensko značenje).
Gordijev ne baš nerazmrsiv čvor, kao Damoklovim mačem, presekla je jedna rečenica ovogodišnjeg žirija s nekoliko potkovanih teatrologa među njima. U tom saopštenju piše: „Gledalac koji želi da u potpunosti shvati Gebelsov 'Gesamtkunstwerk’ mora se prepustiti bogatstvu sveta muzike i scenografije, inače će mu značenje izmaći. Dosledan apsurd nudi iskrenu i duboku viziju ljudskog života."
