Izvor: Southeast European Times, 13.Jan.2012, 23:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Potraga za Pikasom u Atini

Drska pljačka u centru Atine predstavlja još jedan udarac za krizom izmučene Grke.

13/01/2012

Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine -- 13.1.2012.

Ko god da je ukrao tri umetnička dela iz Nacionalne galerije u Atini, među kojima i poklon Pikasa Grcima iz 1949. godine, kao znak zahvalnosti zbog pruženog otpora nacistima u Drugom svetskom ratu, nije morao mnogo da se pomuči da uđe ili izađe iz galerije. Ipak, analitičari kažu da će biti >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << mnogo teže udomiti ukradeno.

Pikasov kubistički prikaz poprsja Ženska glava izvađen je iz rama, zajedno sa slikom iz 1905. godine Mlin holandskog umetnika Pieta Mondrijana, inače iz iste škole, kao i skicom Svetog Dijega de Alkale italijanskog slikara iz 17. veka Guiljema Kaće. Četvrtu sliku, Pejzaž, koju je takođe naslikao Mondrijan, lopov je ispustio dok ga je jurio čuvar za vreme pljačke koja se odigrala u četvrtak (10. januara) pred zoru.

Policija kaže da je krađu izveo čovek koji je ušao u zdanje Nacionalne galerije kroz mala vrata na balkonu, preko bočnog zida, pošto je noć ranije namerno aktivirao alarme, zbog čega je, kako se veruje, čuvar jedan alarm ostavio neaktiviran.

Način na koji je provala izvedena privlači gotovo jednaku pažnju kao sama krađa: već su se javile optužbe da je obezbeđenje u galeriji slabo, kao i lamenti kako je to još jedna sramota za zemlju koju potresa teška ekonomska kriza i kojoj je već nadenut oreol nekompetencije.

Šta je, međutim, sa ukradenim umetninama?

Grčke vlasti veruju da su verovatno ukradene za nekog privatnog kolekcionara. Međutim, Dik Elis, direktor kompanije Art menadžment grup u Engleskoj, koji je pre više od dve decenije formirao odeljenje za krađu umetnina za Skotland Jard, kaže da postoje dobri izgledi da ukradeni umetnički radovi budu pronađeni. U suprotnom, smatra on, biće iskorišćeni za finansiranje drugih kriminalnih poduhvata.

„Državna odšteta ne pokriva krađu. Lopovi tragaju za varijantom otkupa koja neće biti ni malo jednostavna. Videćemo kakvog je kalibra lopov“, kaže on za SETimes. „Evidentno je da je to značajno Pikasovo delo, čiju vrednost dodatno povećava činjenica da ga je poklonio sam umetnik“, kaže Elis, koji je u Srbiji pronašao dva Pikasa ukradena iz švajcarskog muzeja pre pet godina.

Grčka policija za sada još uvek istražuje kako je moguće da su mere obezbeđenja tako lako zaobiđene. Predstavnici galerije još nisu saopštili vrednost ukradenih umetnina, koje su bile izložene u dinamičnom delu grada sa velikom cirkulacijom ljudi, u okviru izložbe Nepoznata blaga, zajedno sa delima Albrehta Durera i Rembranta.

Ministar za zaštitu građana Kristos Papucis izvinio se zbog krađe i rekao da je obezbeđenje u galeriji bilo „nepostojeće“.

Ali Niki Kacantonis, portparolka ministarstva kulture, kaže za SETimes da su „Nacionalna galerija, kao i drugi muzeji i arheološka nalazišta, opremljeni modernim sigurnosnim sistemima“, i napominje da su mnogi muzeji širom sveta pokradeni.

Ona kaže da će galerija ove godine sagraditi proširenje vredno 46,5 miliona dolara od sredstava EU, „što neće samo popraviti, već i ojačati to mesto“.

Portparol policije Atanasios Kokalakis je rekao: „Ovo nisu bili amateri. Njihovi potezi i zajednički rad su dobro promišljeni. Uz publicitet koji je ova pljačka dobila, malo je verovatno da će ove slike ikad dospeti na crno tržište“.

Robert Vitman bio je stručnjak FBI za krađu umetnina i povratio je više od 225 miliona dolara ukradenih predmeta. Danas poseduje sopstvenu firmu koja se bavi pronalaženjem ukradenih umetničkih radova. Vitman kaže da se umetnost „ne ceni samo po svojoj dolarskoj vrednosti, već i po značaju za civilizaciju“. Najveća agonija, kaže on, nastaje „kada bude uništena ili oštećena“.

Prema njegovom mišljenju, krađa je temeljno planirana, kako bi se čuvari naveli da isključe alarm. On, međutim, napominje, da će lopovima biti teško da preprodaju ukradeno.

„U 99,99 odsto slučajeva umetnine se ne kradu po narudžbi, već zahvaljujući veštini lopova da uđu i uzmu ih. U većini slučajeva uzimaju ono čega mogu lako da se domognu i što mogu da nose sa sobom.“ On kaže da umetnine mogu da služe i kao sredstvo za izbavljivanje iz zatvora. „Ako ih uhvate u oružanoj pljački ili sličnoj situaciji, mogu da ih koriste u pregovorima.“

Elis kaže da ukradene umetnine za lopove mogu da budu svojevrsna polisa osiguranja. „Koriste ih za finansiranje kriminalnih poduhvata. Ne mogu da uzmu novac iz banke, pa zato kradu pokretnu imovinu, koja se može prodati na crnom tržištu“, dodaje on. Pošiljke droge ili oružja mogu se osigurati ukradenim umetninama, koje su kao takve mnogo vrednije od svakog žetona u kazinu.

Pikasovi radovi su gotovo svake godine najprodavaniji na svetu i redovno se prodaju za više od 25 miliona dolara. Dve hiljade desete su prodati za ukupno 311,6 miliona i bili četvrti najprodavaniji od svih umetničkih dela, tvrdi francuska firma Artprajs.

Od 2006. godine iz muzeja je ukradeno pet Pikasovih slika, računajući i jednu provalu 2010. u Parizu, kada je ukradeno umetnina u vrednosti većoj od 120 miliona dolara. Pronađe se manje od 10 odsto ukradenih umetnina i retko se sazna kakva je njihova krajnja sudbina.

Dok se spremao da poseti muzej, jedan pokrovitelj, Konstandinos Malamis, rekao je za SETimes: „Nisam iznenađen. Mi ne čuvamo stvari koje su dragocene“.

Nastavak na Southeast European Times...