Izvor: Politika, 03.Feb.2014, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potpisi kojima je oblikovana istorija
Na izložbi u Arhivu Jugoslavije u toku je izložba na kojoj su predstavljeni dokumenti s potpisima 156 ličnosti koje su bitno uticale na zbivanja u 20. i u nekoliko prvih godina 21. veka
U Arhivu Jugoslavije u toku je izložba ,,Ličnosti i potpisi – Autografi poznatih ličnosti na dokumentima Arhiva Jugoslavije”, koja po mnogo čemu izlazi iz okvira uobičajenih kada je reč o sličnim postavkama koje organizuju ustanove ovog profila, pošto izloženi artefakti privlače >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prvenstveno uži, stručni krug publike.
Izložba ,,Ličnosti i potpisi” svojom slojevitošću i mnogim porukama, kao neka velika, razvučena lepeza, nudi čitav niz detalja privlačnih za najširu publiku. Nekome će biti zanimljivi već malo poznati foto-portreti iz galerije ličnosti koje su oblikovale istoriju u prošlom veku, nekome sadržaj dokumenata koji su izašli ispod njihove ruke, nekome način na koji su dizajnirani memorandumi, a da se ne govori o rukopisima i autografima tih ličnosti, koji ne mogu a da ne zaintrigiraju svakog, pogotovo grafologe, psihologe i zaljubljenike u ovu vrstu dokumenata iz sveta kolekcionarstva i aukcionarstva.
Izložbom je pokriven odsečak vremena od 1918. do 2006, od nastanka Kraljevine Jugoslavije do nestanka Državne zajednice Srbije i Crne Gore, a predstavljeni su potpisi i dokumenta 156 ličnosti čijim je delovanjem našoj i svetskoj istorijskoj sceni obeleženo ovo razdoblje.
Vladari, državnici, političari i uglednici iz Jugoslavije i niza država sveta, od onih najmoćnijih do onih koje su na svetskoj mapi tražile svoje mesto pod suncem slobode i nezavisnosti, predstavljeni su u ovoj bogatoj postavci svojim portretima i dokumentima koje su potpisivali, a koji se čuvaju u fondovima Arhiva Jugoslavije. Prateći sadržaj čine i sažete njihove biografije.
Predstavljeni su dokumenti različite vrste, od privatne prepiske do zvaničnih notifikacija i pisama razmenjivanih između državnika, preko međunarodnih ugovora i akreditivnih pisama, do izveštaja diplomata i prepiske karakteristične za političke stranke.
Autori izložbe, Dušan Jončić, Jelena Đurišić i Dragiša Petrović, predstavili su hronološku i sadržajnu dimenziju postavke kroz uzbudljivu dramaturgiju prijemčivu najširem krugu posetilaca. Na otvaranju ove postavke 21. januara, priređene povodom Dana Arhiva Jugoslavije, bilo je očito da će posebnu pažnju publike privlačiti potpisi ispod dokumenata koje su iza sebe ostavili Ruzvelt, Čerčil, Staljin, Hitler, Musolini, car Hirohito, Hruščov, kraljica Elizabeta Druga, kralj Huan Karlos, Hruščov, Putin i drugi. Razume se, kada je reč o ličnostima iz Jugoslavije, najviše su zagledana dokumenta s potpisima kralja Petra, kralja Aleksandra, Pašića, Andrića, Tita, Đilasa, srpskih patrijarha Varnave i Pavla i drugih.
U okviru već odavno uspostavljenih standarda važećih za izložbene projekte Arhiva Jugoslavije, izložba je praćena kvalitetnim, bogato opremljenim katalogom, u kome je uvodni tekst napisao dr Čedomir Antić.
Navodimo samo jedan njegov uvid: ,,Kao što je ovaj arhiv ostao bez svoje države, tako su i autografi, nekada toliko zanimljivi i istraživački važni, u novo vreme izgubili važnost. U kratkom razdoblju pošto je nastala ’svetska mreža’, a gotovo svako domaćinstvo dobilo najmanje jedan, s njom povezan, lični računar, vlade i skupštine su unapredile i digitalizovale svoj rad. Nestale su tone na papiru objavljenih dokumenata važnih za funkcionisanje države. Dežurni potpredsednici vlada polako bivaju oslobođeni potpisivanja svih kabinetskih odluka. Nestali su lični sekretari koji od zaborava, ali i za istoriju čuvaju čitave arhive svojih moćnih šefova – predsednika vlada, ministara, monarha. Komunikacija je manje formalna, češća, jednostavnija ali neuhvatljivija. Živimo u svetu u kome ključan kanal zvanične komunikacije Beograda i Brisela predstavljaju SMS poruke. Najživlji i najzanimljiviji arhiv danas je otisnut u memoriju mobilnog telefona”.
Istina izneta u navedenim rečima Čedomira Antića izložbu u Arhivu Jugoslavije čini još dragocenijom.
Slobodan Kljakić
objavljeno: 03.02.2014.
