Izvor: Politika, 17.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potpisati ili ne potpisati – pitanje je sad
Srpska politička elita i naš narod imaju osobine velikog malog naroda kojima se doista možemo ponositi. To se, nažalost, ponekad pretvara u čudnu grandomaniju: kao da nam nije dosta izuzetno teških aktuelnih problema i opasnosti, mi se povremeno preopterećujemo dokazivanjem nacionalne nezavisnosti i dostojanstva „rešavanjem” i „savlađivanjem” čak i onih hipotetičkih.
Najnoviji primer predstavlja sadašnja predizborna kampanja i burno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razilaženje u vezi sa pitanjem da li naša vlada treba ili ne treba da potpiše (inače prethodno parafiran) Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Kao da joj je stvarno ponuđen na potpis! Međutim, to je na insistiranje Holandije i dalje uslovljeno isporučivanjem Sudu u Hagu preostalih optuženih Srba, pre svih Ratka Mladića. Dabome, ništa se ne bi promenilo ni eventualnom spremnošću EU na tobožnju fleksibilnost prema kojoj bi potpisivanje bilo moguće i bez ispunjavanja pomenutog preduslova, dok bi „tek” njegovo ratifikovanje, pa sledstveno tome i stupanje na snagu bilo omogućeno po ispunjavanju tog preduslova.
Zato naša vlada treba da izjavi da će o potpisivanju ili nepotpisivanju ozbiljno raspravljati i odlučivati tek kad pomenuti Sporazum bude istinski ponuđen.
Ali, hajde da se ipak pozabavimo još jednom hipotetičkom opasnošću. Ako naša vlada da potpis, zar to zbilja ne može biti protumačeno kao indirektno priznanje državne nezavisnosti te naše pokrajine? Zbog toga je predsednik vlade dr Vojislav Koštunica i uslovio potpisivanje pristankom da se u tekst Sporazum ubaci rečenica kojom EU „potvrđuje da je Kosovo sastavni i neotuđivi deo Srbije”.
Samo, šta ako EU na to ne pristane, mada bi navedeni iskaz predstavljao bukvalnu logičku eksplikaciju Rezolucije SB UN 1244, na koju se parafirani Sporazum poziva – pitaće „suprotna strana” u domaćem sporu. I na to ima odgovora koji ni najmanje ne dovodi u pitanje odlučnost Srbije da brani svoj teritorijalni integritet i suverenitet. Naša vlada, naime, može svoj potpis da proprati dodatnim objašnjenjem (kako u tekstu Sporazuma, tako i posebnom izjavom) da njen potpis ni u kom slučaju ne može biti tumačen kao bilo kakvo priznanje otcepljenja KiM. Takođe, bilo bi dobro da se takva prilika iskoristi i za kritiku onih članica EU koje su ga priznale, ali i za pohvalu onih koje su odbile da to učine.
A ako ni to nije dovoljno, onda radikalne skeptike valja podsetiti na to da je proces pristupanja EU vrlo dug, a duga je i borba za očuvanje našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta. A i na to da je najvažnije da u svim tim fazama i godinama u rukama zadržimo sistem „osigurača” od manipulacija i prevara. Tu pre svega ciljam na to da naša narodna skupština uvek može da ne ratifikuje štetne sporazume.
I da nam na kraju krajeva preostaje svenarodni referendum o prihvatanju ili neprihvatanju da budemo članica EU.
Predsednik Srpsko-američkog centra u Beogradu i njegovog Foruma za nacionalnu strategiju sa sedištem u Kragujevcu
Svetozar Stojanović
[objavljeno: 18/04/2008]
