Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Nov.2011, 17:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potpisana Deklaracija o rešavanju problema izbeglica
BEOGRAD -
Ministarska konferencija zemalja Zapadnog Balkana posvećena rešavanju položaja izbeglica završena je usvajanjem zajedničke Deklaracije o okončanju raseljavanja i obezbeđivanju trajnih rešenja za ugrožene izbeglice i interno raseljena lica.
Deklaraciju su u Palati Srbije potpisali ministri spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, Hrvatske Gordan Jandroković, BiH Sven Alkalaj i Crne Gore Milan Roćen.
Kako se navodi u Deklaraciji, četiri ministra njome >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << izražavaju uverenje da će postizanje prava i sveobuhvatnih resenja za izbeglice i raseljene u regionu suštinski doprineti produbljivanju dobrosusedskih odnosa i obezbeđivanju stabilnosti.
"Svesni smo da je uspešno rešavanje ovih pitanja od vitalnog značaja za dalje unapređenje pozitivnih i plodnih odnosa između naših zemalja i građana i da predstavlja podršku našim pojedinačnim nastojanjima da se prodružimo Evropskoj uniji", navodi se u deklaraciji.
Saradnja u duhu dobre volje
Imajući u vidu relevantno zakonodavstvo, strategije, programe i akcione planove svake zemlje, kao i međunarodne norme i standarde, Deklaracija potvrđuje obavezu vlada četiri zemlje da sarađuju u duhu dobre volje kako bi se zaštitila i unapredila prava izbeglica, povratnika i interno raseljenih lica.
"Ponovo potvrđujemo obavezu naših Vlada da obezbede svu neophodnu političku, materijalnu, pravnu, socijalnu i svaku drugu podršku potrebnu za okončanje raseljenja i omogućavanja izbeglicama da žive kao ravnopravni građani, bez diskriminacije u bilo kom obliku", stoji u deklaraciji.
U tom cilju, dodaje se, četiri vlade su sastavile regionalni plan rada i aktivnosti koje će biti preduzete u cilju uklanjanja prepreka i postizanja trajnih rešenja.
Uvažavanje međunarodne zajednice
"Ovim putem izražavamo naše duboko uvažavanje aktivne uloge međunarodne zajednice proteklih godina, posebno njenih stalnih napora i podrške u traženju trajnjih rešenja za izbeglice i raseljene u regionu", navodi se u Dekalraciji.
U njoj se posebno pozdravlja Donatorska konferencija kao poslednji kolektivni napor međunarodne zajednice da zatvori poglavlje izbeglištava u regionu.
Ovom deklaracijom ocenjuje se napredak koji je ostvaren u pogledu obezbeđivanja trajnih rešenja za izbeglice i interno raseljena lica u regionu iz perioda 1991. - 1995. godine, kao i interno raseljena lica u Crnoj Gori iz 1999. godine.
"Osim toga naše vlade su postigle dogovor o zajedničkom regionalnom višegodišnjem programu sa ciljem da obezbede trajna rešenja. Zajednički regionalni program sastavni je deo zajednicke deklaracije i on će biti predstavljen na Donatorskoj konferenciji početkom 2012. godine radi dobijanja podrške", navodi se u deklaraciji.
Deklaracijom se takođe utvrđuje i lista otvorenih pitanja na čijem rešavanju su četiri zemlje radile i nastaviće da rade.
Adekvatna stambena rešenja
To su garantovanje da će svim izbeglicama smeštenim u kolektivnim centrima biti obezbeđena adekvatna stambena rešenja, uspostavljen regionalni okvir za rešavanje stambenih potreba ugroženih lica.
To uključuje i bivše nosioce stanarskih prava i obezbeđivanje olakšanih i ubrzanih procedura kojima će se izbeglicama povratnicima i raseljenima garantovati lična dokumenta, kako bi im se omogućilo da u potpunosti uživaju svoja prava.
"To podrazumeva da će u ovim procedurama posebna pažnja biti data originalnim dokumentima koja oni već poseduju", kaže se u Deklaraciji.
Deklaracija garantuje i prava da izbeglice i interno raseljeni budu obavešteni i da imaju slobodu izbora trajnih rešenja.
Deklaracijom se predviđa i upravljanje donacijama putem mehanizama Poverilačkog fonda kako bi se obezbedilo da donirana sredstva koristi ono stanovnistsvo u ragionu, koje ima prioritet kao i obezbedljivanje stalne razmene podataka na regionalnom nivou kako bi se izbeglo korišćenje pomoći više puta i osiguralo da niko ne bude oštećen.
Alkalaj: Nastaviti pojedinačne aktivnosti
Ministar inostranih poslova Bosne i Hercegovine Sven Alkalaj ukazao je da je važno da se svaka zemlja regiona obaveže da će, paralelno sa danas usvojenim ciljevima, nastaviti i produbiti pojedinačne aktivnosti kako bi u regionu bilo zatvoreno pitanje izbeglica i raseljenih lica.
On je, na ministarskoj konferenciji o rešavanju pitanja izbeglica na Zapadnom Balkanu, rekao da zajednički cilj četiri zemlje procesa započetog u Sarajevu da se ispune obaveze prema izbegličkoj i raseljenoj populaciji kroz povratak i punu integraciju u novim sredinama.
Alkalaj je istakao da je za trajno i održivo rešenje jedan od preduslova da se pažnja posveti razvoju potrebne infrastrukture i implementaciji ekonomskih programa.
On je rekao da problem izbeglica i raseljenih nije doveden do kraja i ukazao da će ovaj skup, kao i donatorska konferencija koja se planira za iduću godinu, doprineti da se to konačno desi.
Ističući da sve izbeglice imaju puno i neotuđivo pravo na odluku o zemlji stalnog boravka, Alkalaj je skrenuo pažnju na određene posebnosti u BIH po pitanju izbeglica.
On je rekao da je od potpisivanja Dejtonskog sporazuma do danas BiH napravila napredak u rešavanju pitanja vezanih za povratak izbeglica i raseljenih, ali da to pitanje nije do kraja rešeno.
Do danas se u BiH vratilo oko milion i po izbeglih i raseljenih lica, u slučaju 200.000 lica vraćena je imovina, a u periodu od 2003. do 2010. u BiH je u cilju rešavanja ovog pitanja uloženo pola milijarde evra, rekao je Alkalaj.
Država je štaviše, u nameri da što brže reši ovo pitanje, odlučila da se kreditno zaduži, dodao je ministar.
Nema sumnje da je postignut veliki napredak u Aneksu 7 Dejtona, uveren je Alkalaj, dodajući da je preostalo još dosta posla na tom polju.
On je ukazao da još uvek ima puno raseljenih i izbeglica koji su žrtve trauma ili žive u lošim uslovima i dodao da je prioritet BiH da se iznađe dugoročno rešenje za osobe smešte u kolektivnim centrima.
"Verujemo da se preostali problemi izbeglih mogu rešiti dodatnim naporima zemalja u rgeionu i uz dodatnu pomoć međunarodne zajednice u realizaciji zajedničkog programa", zaključio je Alkalaj.
File: EU daje deo novca za rešavanje problema izbeglih
Evropski komesar za proširenje Štefan File rekao je da će članice Evropske unije prikupiti polovinu od potrebnih 500 miliona evra za finansiranje programa za trajno rešavanje problema izbeglih u regionu Balkana.
File je na međunarodnoj konferenciji posvećenoj izbeglima u regionu rekao da je današnja konferencija od velikog značaja za konačno rešenje pitanja izbeglih u regionu Balkana.
"Naša namera je da bar polovinu novca potrebnog za realizaciju ovog programa obezbede članice EU", rekao je File.
Evropski komesar je ukazao na značaj regionalne saradnje posebno u kontekstu daljeg pridruživanja država regiona EU.
"Današnja konferencija i zajednički regionalni program koji će biti usvojen, zaslužuju snažnu podršku svih članica EU i one treba da odigraju svoju ulogu u daljoj podršci nastavku procesa proširenja EU na samitu u decembru", rekao je File.
Komesar EU je istakao da današnja konferencija predstavlja dobar primer "odgovornosti, fleksibilnosti i odlučnosti" država regiona da se pozabave rešavanjem osetljivog pitanja izbeglica.
Gutereš: Balkan prioritet
Visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutereš naglasio je da regionalna konferencija pokazuje hrabrost vlada u regionu da se suoče sa osetljivim i delikatnim pitanjem kakvo je rešavanje problema izbeglih.
Gutereš je naglasio da je region Balkana jedan od pet prioritetnih regiona kada su u pitanju izbegličke krize u svetu.
"Za nas je veoma važno da u potpunosti podržimo ovaj regionalni program i nađemo rešenje za 74.000 izbeglica u regionu", rekao je Gutereš i dodao da je takođe važno zbrinjavanje raseljenih sa Kosova.
Jandroković: Zagreb posvećen primeni mera za rešenje pitanja izbeglica
Ministar spoljnih poslova Hrvatske Gordan Jandroković izjavio je da je Hrvatska posvećena primeni međunarodnih mera za konačno rešenje pitanja izbeglica, a da će se napori, koje u tom smislu ulaže, još povećati kada zemlja uđe u EU.
Jandroković je istakao da će Hrvatska nastaviti da ulaže u obnovu razorene imovine, vraćanje penzijskih i stanarskih prava, kao i jačanje sistema za povratak izbeglica.
Prema njegovim rečima, deklaracija koja će danas biti usvojena, kao i napori koje države regiona ulažu u zajednički regionalni program za rešenje pitanje izbeglica i raseljenih lica poslužiće kao primeran model regionalne saradnje.
Hrvatska ceni zajednički regionalni pristup u rešavanju statusa izbeglica na Zapadnom Balkanu i spremna je da vodi ovaj proces, podvukao je on.
Jandroković je dodao da je u tom procesu veoma važno da se razvijaju i primenjuju međunarodni programi jer jedino na taj način mogu da se iniciraju međunarodni faktori da doniraju finansijska sredstva.
Podrška međunarodne zajednice je od velike važnosti, rekao je on, izrazivši nadu da će i u budućnosti biti tako.
Šef hrvatske diplomatije je istakao da je Hrvatska kao i druge zemlje regiona u poslednjih godinu dana intenzivirala aktivnosti u čitavom nizu sektora koji se tiču rešenja statusa izbeglica, ali koji takođe opterećuju međusobne odnose zemalja regiona.
On je podsetio da su zemlje regiona zajedničkim zalaganjem omogućile razmenu dokumenata čime je uveden red u statistiku i usmerilo proces ka pronalaženju trajnog rešenja.
Jandroković je podvukao da je došlo vreme kada izbeglice same mogu da donesu odluku o rešenju svog statusa, dodavši da je zemlje treba da vode informativne kampanje u kojima će objasniti prava i programe koje izbgelice mogu da izaberu da bi konačno rešili svoj status.
Roćen: Spremnost da se trajno reši problem izbeglica
Ministar spoljnih poslova Crne Gore Milan Roćen izjavio je da će potpisivanje zajedničke deklaracije šefova diplomatija Srbije, Hrvatske, BiH i njegove zemlje, predstavljati potvrdu spremnosti zemalja regiona da pitanje izbeglica bude rešeno trajno i na održiv način.
Potpisivanje ministarske deklaracije, koje se očekuje kasnije u toku dana, označiće kraj političkog dela rešavanja pitanja izbeglica i raseljenih lica, rekao je Roćen.
"Učinimo sve da jugoistočna Evropa nikada više ne bude region izbeglica", poručio je Roćen i dodao da je to za Crnu Goru jedan od ključnih prioriteta.
U Crnoj Gori ima više od 13.000 izbeglica i raseljenih lica, podsetio je crnogorski ministar, dodavši da je od tog broja njih 3.815 iz BiH i Hrvatske, dok su ostali sa s Kosova.
Crna Gora, između ostalih mera, organizuje odlazak izbeglih u zemlje porekla radi dobijanja potrebnih dokumenata, a kada je reč o izbeglima s Kosova, sve se odvija u tesnoj saradnji sa Beogradom i Prištinom, naveo je Roćen.
On je izrazio uverenje da će broj izbeglih nastaviti da se smanjuje u Crnoj Gori i da će biti ostvareno trajno rešenje - ili integracijom u crnogorsko društvo ili povratkom u matične zemlje.
"Napredak ostvaren na ovom teškom pitanju sastavni je deo opšteg napretka naših zemlja i regiona u celini", rekao jer Roćen.
"Naš region pokazuje spremnost i odlučnost da uz podršku međunarodne zajednice uspešno vodi i ovako složene i osetljive programe. Ima li težih pitanja nego što je trajno rešenje za izbeglice i interno raseljena lica, posebno za najranjivije grupe", dodao je on.
Prema njegovim rečima, dogovoreni su konkretni modeli i procedure za regulisanje statusa i slobodnog pristupa ovih lica svim pravima, bez diskriminacije u odnosu na ostale državljane.
Roćen je kazao da je Crna Gora omogućila izbeglicama i raseljenim licima dobijanje državljanstva ili statusa stranca sa stalnim boravištem, čime je omogućila njihovo integrisanje u društvo i uživanje svih prava.
Proces započet u Sarajevu 2005. godine možemo uspešno privesti kraju uz podršku naših vlada i pomoć međunarodne zajednice, zaključio je Roćen.
Jeremić: Sveobuhvatni regionalni pristup
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić rekao je da je Beograd od početka insistirao na sveobuhvatnom regionalnom pristupu rešavanja pitanja izbeglih lica, u zemljama njihovog porekla ili državama gde žive.
Jeremić je ocenio da je za rešenje pitanja izbeglih lica potrebna politička volja, istinsko razumevanje i zajednički napori svih relevantnih činilaca.
Regionalni program za rešavanje pitanja izbeglih lica obezbeđuje rešenje za 27.000 domaćinstava, odnosno 73.500 osoba koje još žive u kolektivnim centrima u anrednih pet godina, rekao je Jeremić.
Prema ovom programu, naveo je Jeremić, svi kolektivni centri u Srbiji biće zatvoreni, tako što će se nekim korisnicima dati stanovi, drugi će dobiti građevinski materijal da izgade svoje domove, dok će nekima biti omogućeno da kupe seoska domaćinstva.
Naš primarni cilj je da vodimo računa o žrtvama rata, istakao je Jeremić i dodao da ovaj cilj mora biti iznad podela, razlika i granica.
"Pronalazak sveobuhvatnog rešenja za pitanje raseljenih na Zapadnom Balkanu obavezuje nas da ne zastajkujemo u svom poslu. Moramo udvostručiti naše napore, na svim nivoima, uključujući i nacionalne", rekao je Jeremić.
Jeremić je izjavio da program koji će biti predstavljen zahteva prikupljanje oko 500 miliona evra na donatorskoj konferenciji.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
