Izvor: Politika, 01.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potpis zlata vredan
Hobi Beograđanina Negoslava Točilovca je sakupljanje autograma političara, naučnika i književnika koji su obeležili našu i svetsku istoriju i kulturu. Za buduće filografiste napisao je i priručnik, kakav dosad nije postojao u nas
Znamo da mladi rado sakupljaju autograme svojih idola – poznatih glumaca, pevača, sportista...Lako ih dobijaju, pa potom na njih zaboravljaju. Ali ako to preraste u hobi, filografiju, potrebno je znati i pravila „igre” i vrednost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „primeraka” u kolekciji. Zbog toga je Negoslav Točilovac, ekonomista po obrazovanju a dugogodišnji diplomata po pozivu, napisao priručnik „Filografija u Srbiji”. Od njega saznajemo da je ovaj hobi u svetu počeo u 19. veku sa potpisima pisaca na knjigama. Bio je to skup hobi – ako je u pitanju bio potpis značajnog autora. I sada potpisi nekih istorijskih ličnosti dostižu vrtoglave vrednosti, ali po mišljenju Negoslava Točilovca kolekcionarstvo nije samo „ubivreme”, već je to često jedan od najsigurnijih načina da se očuvaju i kulturna baština i svedočanstva kolektivnog pamćenja – bilo da je reč o porodici, društvu, ili naciji... Filografija osim kolekcioniranja autograma, podrazumeva i sakupljanje starih originalnih rukopisa, dokumenata, pisama i beležaka sa autorskim obeležjem.
Karte sa Solunskog fronta
Prvi Negoslavljev hobi bio je filatelija, što je i razumljivo, s obzirom da je dugo radio u Pošti, u glavnom telegrafu. Ali tu se njegova interesovanja nisu iscrpla. Naprotiv. Postao je višestruki kolekcionar. Imajući u vidu da je ne samo bio zaposlen, već i oženjen, i otac troje dece, pitamo kad je stigao da se iz hobija bavi i filatelijom, kartofilijom, filografijom...
U tome mu je, saznajemo, pomogla diplomatska služba. Kaže da je „po dužnosti” prokrstario gotovo čitav svet... Kao diplomata službovao je u Njujorku, Vašingtonu, Buenos Ajresu, Limi, Madridu, Berlinu, Stokholmu, Ženevi, Moskvi, u dalekom Pekingu, u Ekvadoru, Havani, Riju, Panama Sitiju, Meksiku... Ne samo da mu je putujući bilo dostupno štošta, već je imao i prijatelje širom sveta koji su svoja interesovanja prenosili i na njega. Tako su mu prijatelji kolekcionari približili svet razglednica, karata, dopisnica i nagovorili ga da se sa filatelije preorijentiše na kartografiju. Ozbiljan hobista kartofil može lepo da prođe i u finansijskom smislu, razmenjujući i prodajući primerke iz svoje kolekcije. Negoslav ima prve razglednice Beograda iz 1897, izdanje Valožića, knjižara i štampara, pa takozvane vojničke razglednice, sa borbenih položaja iz Balkanskih ratova i Solunskog fronta. Vlasnik je i jednog pisma slikara Save Šumanovića.
Za sakupljanje autograma opredelio se dok je od 1978. do 1983. bio konzul u Madridu. Prijatelj mu je ponudio potpise Dalija u razmenu za razglednice koje je imao. Objasnio mu je da je to vrsta kolekcionarstva koja ima budućnost. Dalija nije uzeo, bio mu je skup – 4000 pezosa, odnosno 400 dolara, zbog čega se i sad kaje, jer je ovaj umetnik i od svog potpisa pravio sliku – ali se „pelcovao” filografijom.
Od Pašića do Tadića
Imao je sreće što je poznavao kolegu koji je sakupljao sve i svašta, pa i potpise, a radio je u kabinetu predsednika Tita, pa su mu i svi veliki državnici koji su posećivali Broza bili dostupni. Preko ađutanata, naravno. Tako je Negoslav došao do autograma Haila Salasija, Reze Pahlavija, Kraljice Elizabete, Indire Gandi, Sirimavo Bandaranaike, Nasera... Prodao ih je, ali čuva fotokopije. I u njima može da se uživa.
Danas političari u borbi za glasače na skupovima daju i potpise. Uz stare koje je kupio, napravio je kolekciju „Od Pašića do Tadića”. Ima i potpise Dinkića, Dačića, Vučića... Filografija ne poznaje politička ubeđenja. Njegovu kolekciju krase i potpisi znamenitih ličnosti – od dinastije Obrenovića i Karađorđevića preko Cvijića, Pupina i Tesle do Andrića, Nušića, Bore Stankovića, Desanke Maksimović... I kad mu je sin doktorirao, kao poklon, dao mu je autograme – Tesle, Pupina, kralja Petra Prvog, A. Karađorđevića, Niksona... Sve je inače kod Negoslava sistematizovano, pa su uz fotografiju i potpis zabeleženi i kratak istorijat, vreme, sastav vlade, Pašića, recimo. Radi na tome da se osnuje udruženje, kako bi se filografi povezali i sa muzejima.
– Hobi je važan – uveren je Negoslav Točilovac – jer ne dozvoljava da vam mozak stane a ni da prestanu aktivnosti. Stalno tragate.
Nađa Orlić
----------------------------------------------------------
Koliko vrede Mocart ili Marks
Po katalogu potpis Vagnera košta 67.000 evra! Potpis Karla Marksa je čitave 22.000 evra, ako je reč o pismu, 13.000 ako je potpis na fotografiji. Hitlerov potpis na tržištu košta 17.000 evra, ako je na pismu ili dokumentu. Napoleon ili Mocart „vrede” 35.000 evra bilo na čemu. Za potpise „Bitlsa” može da se dobije 4.960 evra, za autogram slavnog Hemfrija Bogarta 700, koliko vredi i potpis Rudolfa Valentina. Potpis Džemsa Dina je 1.800, Grete Garbo 1.300. Potpis princeze Dijane se kotira – 800 a kraljice Elizabete 220 evra. Dostojevski – 1.500, Tolstoj 1.200 evra... Potpisi Ane Ivanović i Novaka Đokovića su 5 evra, koliko i Šekularca i Jasne Šekarić. Dvostruku vrednost od 10 evra ima potpis Marije Šerifović.
[objavljeno: 02.03.2008.]
