Izvor: RTS, 02.Nov.2009, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potop rešava hrvatsko-slovenački spor
Duhovita opaska Bila Klintona, tokom boravka u Ljubljani, da će slovenačko-hrvatski spor o teritorijalnim vodama postati bespredmetan kada se zbog globalnog zagrevanja podnigne nivo mora, samo je žovijalno viđenje problema koji može da udalji Hrvatsku od EU i da dovede do krize slovenačke vlade.
Vlade Boruta Pahora i Jadranke Kosor postigle su krajem prošle sedmice dogovor o arbitražnom rešenju problema razgraničenja teritorijalnih voda dve države, površine Lihtenštajna, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << a dugačkog skoro dve decenije. Naime, Slovenija traži od Hrvatske deo teritorijalnih voda površine oko 160 kvadratnih kilometara, a spor traje od osamostaljivanja dve države.
Sporazumom, koji bi trebalo da potpišu obe strane, predviđeno je da će se dogovorom imenovati predsednik i dva člana Arbitražnog suda, a još tri člana suda imenovala bi Evropska komisija, pod čijim bi patronatom sud radio. Sporazumom je predviđeno da ako se ne postigne dogovor o imenovanju članova suda, imenovanje bude prepušteno Međunarodnom sudu u Hagu.
Premijerka Kosor je rekla da će, ukoliko Hrvatska ne prihvati arbitražu, Slovenija verovatno ponovo blokirati pregovore Zagreba o članstvu u EU.
Dogovor dva premijera izazvao lavinu negodovanja na obe strane.
Hrvatska opozicija zamera premijerki, osim ostalog, i to što rešenje spora nije odmah povereno Međunarodnom sudu u Hagu. Za zvaničnike pojedinih stranaka problem je ne samo "parče pučine", nego što bi se u slučaju da Slovenija dobije traženo, dobila i sve iznad i ispod površine. Vazdušni prostor i morsko dno, koje je, tvde neki sagovornici hrvatskih medija, prebogato rudnim blagom, posebno ogromnim nalazištima nafte i gasa.
Osim toga, kažu, već sada postoje zahtevi Sarajeva da BiH dobije izlaz na otvoreno more, prema "slovenskom" modelu. Otvoreno je pitanje da li će i Crna Gora postaviti dodatne uslove, kada je reč o sporu "Prevlaka".
Oglasila se i hrvatski biskupi, saopštenjem da "hrvatska Vlada i Sabor nemaju pravo na to pristati, pa ni po cijenu neulaska u EU ili nastavka blokade", uz izražavanje bojazni "što će se dogoditi ako Vlada i Sabor protupravno ustuknu pred slovenskim pretenzijama, a hrvatski građani na referendumu odluče da ne žele ući u takvu Uniju?"
Ni premijer Slovenije Pahor nije u boljoj situaciji.
U nekim anketama 80 odsto Slovenaca je, piše net.hr, protiv potpisivanja sporazuma, zbog čega premijeru značajno pada podrška.
''Ako niste zadovoljni rešenjem s Hrvatskom, ja neću još dugo ostati'', istaknuo je Pahor, piše slovenačko "Delo", a spekulacije nekih glasila da je Pahor spreman da podnese ostavku, ukoliko se ne potpiše sporazum sa Hrvatskom, dematovane su iz Kabineta premijera.
"Hrvatska zapravo želi da Slovenija izgubi kontakt s otvorenim morem koji je za nju od velike ekonomske i strateško-političke važnosti, i da prestane da bude pomorska država", tvrdi u saopštenju Slovenska pučka stranka. Stranka je ponovila svoje ranije tvrdnje da je Pahor pristankom na arbitražu o "nesporno slovenskoj zemlji i kopnu" kršio slovenske zakone i Ustav, piše net.hr.
Moj brod na mome moru
Pogranični "morski" spor Ljubljane i Zagreba dug je 18 godina, od osamostaljivanja Slovenije, a suština je što ta država nema izlaz na otvoreno more. U vreme stare Jugoslavije to kao da nikome nije bilo važno, ali sobzirom na geopolitičke promene poslenjih decenija, pojavljuje se kao veliki problem u odnosima dve samostalne države.
Problem je toliko jednostavan, koliko je komplikovano svako moguće razrešenje. Naime, piranski zaliv je mali, pa svaki brod koji hoće da uplovi u slovenačke luke, recimo Kopar, ili da odatle isplovi, mora da prođe ili kroz hrvatske, ili kroz italijanske vode. To ni sada ne predstavlja neki problem, brodovi plove i uplovljavaju u slovenačke luke, shodno svojevremeno potpisanim ugovorima, prema kojima čak i plovila koja idu za Trst prolaze kroz hrvatske vode, a vraćaju se kroz italijanske.
Problem, tvrde Hrvati, nije ni ribarenje, jer je, opet prema nekim ranijim ugovorima, slovenačkim ribaricama dozvoljeno da provuku mreže i kroz komšijske vode. Ipak, Sloveniji očigledno to nije dovoljno, traži da joj Hrvatska ustupi deo svog akvatorija i još poseban koridor, dugačak 22, a širok oko 5,5 kilometara, prema italijanskim vodama, kojim bi mogla da izađe na sva svetska mora slobodno, ne pitajući suseda da li može kroz "njegovo dvorište".
Čini se da "problem" nije prevelik, ali od eskaliranja problema, pre skoro 20 godina, i pored niza sastanaka, zvaničnici dve države nisu ga rešili, a gorki zalogaj je zapao upravo sada vladama Boruta Pahora i Jadranke Kosor. U međuvremenu cena je porasla - Slovenija je postala član EU, pa Hrvatskoj koči izglede da ove godine završi pregovore i do 2011. postane 28. članica evrozajednice.
