Izvor: Politika, 14.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potomci Klefiša traže "Juhor"
Italijanka Regina Klefiš, unuka osnivača fabrike salama u Jagodini, podnela zahtev za povraćaj dedovine vredne 1,7 miliona evra
JAGODINA – Poslednjeg dana pre isteka roka za podnošenje zahteva za povraćaj konfiskovane imovine, jagodinskoj Agenciji "Konto", vlasnika Vojkana Nikolića, iz Italije je dostavljena dokumentacija i ovlašćenje za zastupanje porodice Klefiš u daljem postupku do povraćaja imovine koji se, uz poljoprivredno zemljište, direktno odnosi i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na vlasništvo nad Fabrikom za proizvodnju salama i suhomesnatih proizvoda u Jagodini, koja je danas kao Mesna industrija "Juhor eksport" u vlasništvu holdinga "Delta M", uz opasku da ova firma već više od deset godina posluje na sasvim novoj lokaciji, i da su iz "starog", a sada spornog "Juhora", odavno iseljeni svi proizvodni pogoni ove savremene mesne industrije. Međutim, ne čekajući pravni rasplet ovog spora u novinama je nedavno osvanuo oglas ove mesne industrije o prodaji lokacije "stari Juhor".
Klefiši su nemačkog porekla, ali su u Jagodinu 1901. godine došli iz Italije, kao njeni državljani. U pomoravski grad prvi je stigao Pijetro Klefiš koji je dobio koncesiju za proizvodnju i izvoz jaja i živine, da bi njegov sin Teodor započeo proizvodnju kobasica i salama po recepturi italijanskih majstora, a ovdašnji hroničari beleže da je posle dvadesetak godina više od polovine tih vrhunskih proizvoda, sa brendom "Klefiš" završavalo na evropskom tržištu.
Klefišova firma konfiskovana je i nacionalizovana posle Drugog svetskog rata i aprila 1946. godine registrovana kao državna fabrika salame i suhomesnate robe. Teodora Klefiša je tada kao narodnog neprijatelja partizanski sud osudio na smrt, ali je zahvaljujući italijanskom državljanstvu izbegao pogubljenje. Ovaj predratni industrijalac i humanista, koji je u Jagodini bio izuzetno poštovan, bivajući na sudu kriv samo što je "okoreli kapitalista i saradnik okupatora", umro je 1960. godine u mestu Pondemone u Italiji u kome danas živi njegova unuka sedamdesetčetvorogodišnja Regina, koja je i inicirala pokretanje zahteva za povraćaj konfiskovane imovine.
Vojkan Nikolić, vlasnik Agencije "Konto", sudski veštak za finansije kome je Regina Klefiš poverila zastupanje, kaže da će potomci Teodora Klefiša biti veoma uporni u zahtevu i da mu je porodični advokat ove italijanske familije najavio i zahtev za obeštećenje kojim će biti obuhvaćena i nadoknada za nekorišćenje oduzetih industrijskih postrojenja, spominjući i Međunarodni sud u Strazburu.
U međuvremenu, Nikolić je iz urednih katastarskih knjiga, sa podacima iz 1939. prikupio dokaze o vlasništvu Klefiša nad nepokretnostima koje nisu samo "stari Juhor" sa 6.500 kvadrata na atraktivnom gradskom građevinskom zemljištu, nego i 70 hektara zemlje uglavnom u ataru obližnjeg sela Donje Štiplje u kome je Klefiš meštanima izgradio i pravoslavnu crkvu. U ovom selu posedovao je i osam velikih objekata za tov stoke.
Na pitanje kakav je dalji postupak po zahtevu Regine Klefiš za povraćaj konfiskovane imovine njenog dede Teodora, Nikolić odgovara:
– prikupio sam sve relevantne dokaze o njihovom tadašnjem vlasništvu i sledi agencijska procena te vrednosti, koja po sadašnjim procenama vredi otprilike 1,7 miliona evra, a zatim dokazivanje naslednog prava. Sve će se to obaviti pred našim sudovima, a, prema mojim procenama, sve bi trebalo da se okonča do kraja naredne godine.
– Do sada sve je rađeno na osnovu zakona o prijavljivanju konfiskovane imovine, a država bi trebalo da donese detaljno uređen zakonski akt o povraćaju tako oduzete imovine njihovim pravnim vlasnicima. U konkretnom slučaju, ako se sve završi kako treba po mog klijenta, u šta ne sumnjam, ona će odlučiti šta će sa tom imovinom, ali može se pretpostaviti da će je, s obzirom na njene godine, ponuditi na prodaju – zaključuje Nikolić, koji je premijeru Koštunici, resornim ministrima i "Delti" podneo zahtev za sprečavanje prodaje ove imovine do donošenja predmetnog zakonskog akta.
Inače, u propisanom roku u Srbiji je podneto oko 70 hiljada ovakvih zahteva. Primera radi, samo u Paraćinu zavedeno je više stotina zahteva, a uglavnom se odnose na povraćaj vlasništva nad zgradama, poslovnim i proizvodnim objektima u centru grada. Među njima svakako dominiraju potomci porodice Teokarević koja je u ovom gradu, između ostalog, posedovala i svetski poznatu Fabriku štofova.
R. Milanović
[objavljeno: 14.11.2006.]
