Izvor: Blic, 08.Maj.2010, 04:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Potežu pištolj zbog „pogrešnog“ pogleda

Da im “fitilj” postaje sve kraći Beograđani znaju i bez psihologa. Svakodnevni izlivi nekontrolisanog besa i “pucanje filma” zbog sitnice, kažu građani, postali su sastavni deo života u prestonici. Ipak, potezanje pištolja zbog “pogrešnog” pogleda, ozbiljno je upozorenje svima da nasilje postaje stil života.

Pucnjava koja se pre dva dana dogodila u Cvijićevoj ulici, nakon saobraćajnog udesa, u kojoj su dva mladića ranjena još jedan je u nizu događaja koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pokazuje da je nasilje na beogradskim ulicama u porastu, a da je građanima "fitilj” sve kraći.

- Najopasnije stanje za čovekovu psihu su frustracija i neizvesnost, a mi predugo živimo u takvom stanju. Dugo smo agresiju pravdali afektom i nervozom, nažalost takvo ponašanje sad uzima svoj danak. Mlade generacije je uhvatila tiranija trenutka, odnosno želja da reaguju brzo, bez strpljenja i razumevanja – objašnjava Dragan Koković, sociolog kulture.

Egzistencijalni problemi su doveli do toga da ljudi više ne znaju šta hoće, ali to žele brzo. Time se briše racionalno razmišljanje.

- Beograd je postao stecište mnogih koji su ovde došli u potrazi za boljim životom. Svi se bore za opstanak, a ta borba je surova jer je novca sve manje. Dominanatno razmišljanje većine je da su svi drugi krivi, a da su samo oni u pravu. Nažalost, ovakav stav u kombinaciji sa nezadovoljstvom i nervozom doveo je do toga da nasilje prerasta u stil života – priča za "Blic” psiholog Jovana Isaković i dodaje da su ljudi sve manje sposobni da se sami izbore sa problemima koji ih muče.

U nastojanju da opstanu, postanu uspešni i poželjni u društvu, većina Beograđana je jednostavno izgubila kompas. Da građani više nemaju meru slaže se i sociolog Ratko Božović.

- Rekao bih da nam je "fitilj” izgoreo i da su nam prsti već opečeni. Mera je izgubljena u svemu. U dužnostima, pravima, obavezama, dobrom ukusu" Kao da nismo u situaciji da zaustavimo lavinu koja je pokrenuta 90 ih. Više ne možemo da govorimo o eskalaciji nasilja, već o problemu bezvlašća. Ritam samodestrukcije i destrukcije prisutan je već dve decenije. U tom periodu potpuno je obezvređen ljudski život. Nažalost mi sami nismo u stanju da izađemo iz te patologije, a ni država ne pokazuje preveliku spremnost za tako nešto – ističe Ratko Božović.

Šta je uzrok prevelikog nasilja?

Miloš Radosavljević (23) student

Ne mogu da kažem da se plašim, ali mislim da agre­­sija po­­staje nešto o čemu moramo više da razmišljamo. Živim u takvom kraju gde je nasilje svakodnevnica tako da sam navikao.

Živan Stojanović (30) pravnik

Zgrožen sam nasiljem. Si­­stem vrednosti nam je potpuno poremećen, a stanje u društvu je katastrofalno. Mislim da tu treba tražiti razloge nasilja.

Ana Vasović (36) inokorespodent

Plašim za svog malog sina i ćerku. Sma­­tram da po­­stoji mnogo agresije na televiziji i da tu treba tražiti neke od faktora koji do­­prinose nasilju. Generalno društvo smo koje je sklono nasilju.

Vlatko Pešić (37) vozač

Fitilj je dosta kratak i znam mnogo ljudi ko­­ji dele moje mišljenje. Sve potiče iz porodice i bez kućnog vaspitanja nema ni zdrave omladine.

Igor Pranić (30) službenik

Kratak fitilj i pucanje filma su redovna pojava. Mislim da se ljudi mo­­raju okrenuti sportu, kako bi agresiju kanalisali na dobar način. Država bi propagiranjem sporta rešila dosta toga.

Nastavak na Blic...