Izvor: Blic, 25.Okt.2010, 01:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potemkin na Sajmu knjiga
Večeras se otvara 55. beogradski sajam knjiga. Decenijama je važio za najveću knjižaru na svetu. E pa, to je nekom počelo da smeta. Stigli novi programeri sa mudrijaškim i megalomanskim idejama. I kako teškom metaforom kaže naš narod: novi kasapi pod rep kolju. Nije prvi put. Pratim Sajam od prvog trenutka (najpre kao đak). Bilo je toga i dosad, uvek malo drugačije. I kad god su bile teške godine za knjigu, ukazivao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se duh čuvenog kneza Potemkina.
Sa pompom je najavljeno da knjige više nećemo moći da kupimo na štandu izdavača. A gde onda? U nekoj drugoj hali. A čemu služe glavni izdavački štandovi? Za razgledanje. Pa Sajam knjiga nije Luvr, Ermitaž, nego ono što je uvek bio (pogledaj gore). Neko ko je doneo odluku da prodaju progna na drugo mesto, sigurno nikad nije kupio knjigu na Sajmu i nije video radost hiljada posetilaca koji odaberu i odmah tu knjigu priviju na srce.
Druga „morska" izmišljotina: silesija pratećih, specijalnih programa, ukupno nešto oko 250 (pedesetak dnevno). Dobro, izdavači vole da predstave svoja izdanja, ali sada se odjednom pojavljuju i otvoreni stolovi na večne teme, i teme trenutka, od blogova do stripa, potom pesnički maratoni, pričaonice, razna zamajavanja... E sad zamislite da neko zapuca u Beograd, dve trećine posetilaca dolazi iz unutrašnjosti, i od nekoliko sati susreta sa hiljadama novih knjiga, izdvoji vreme za neku debatu, kakvih svakog dana u Beogradu ima desetak! Zaobići ćemo sve to, a tamo će doći ponajpre dokonjaci koji na Sajam stižu zbog dobrog roštilja, skribomani koji merkaju da se provuku među klasike i akademike, i ko sve ne.
Videćemo se na prazniku knjige, to se ne propušta.
