Izvor: Blic, 20.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poštujte njihov ritam
Poštujte njihov ritam
Mnoga deca kad završe s učenjem ne odlaze u park da se igraju, već na čas engleskog, na trening, u muzičku školu... Ma kako te dodatne aktivnosti bile zabavne, one su ipak naporne i deca posle izvesnog vremena počinju da pokazuju jasne znake premora: uveče teško zaspe ili se bude u toku noći, preko dana su pospana, pa zevaju na časovima, imaju probleme s koncentracijom, nemaju apetit, često ih boli stomak ili glava. Sve su to neizbežne posledice >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << preopterećenosti i stresa.
- Roditelji često organizuju detetov dan kao da je reč o odrasloj osobi, pa ono bukvalno ide s jedne obaveze na drugu - kaže prof. dr Ana Oliverio Feraris, koja predaje razvojnu psihologiju na Univerzitetu u Rimu. - Treba imati na umu da su igra i zabava po svojoj prirodi anarhični i, samo na prvi pogled, nepotrebni.
Skrivanje, skakanje, pevanje, ratovanje... sve su to aktivnosti koje detetu pomažu da odraste. Roditelji obično misle da dete u tim trenucima ne radi ništa, a ono u stvari vežba svoju maštu. To je spontana vežba, za koju nisu potrebne igračke iz fabrike. Danas čak i deca predškolskog uzrasta imaju naporan radni dan. Posle obdaništa ih vode na čas jezika, trening...
- Za dete od tri-četiri godine to je veliko opterećenje - kaže psiholog dr Ana Miljoci sa Univerzitetu u Rimu. - To je veoma naporno, pošto se dete umori i dok se igra. Za njega je igra posao!
Dakle, sa obavezama nipošto ne treba preterivati i detetovo slobodno vreme treba organizovati tako da se ne narušavaju njegove potrebe i ritam.
Preopterećeni - petogodišnjak kome su dva ili tri popodneva u toku nedelje zauzeta zbog baleta, plivanja, košarke, engleskog, muzičke školice... preopterećeni je petogodišnjak. Ne treba da vas začudi ako posle razvije otpor prema toj vrsti obaveza, pa ih je nemoguće naterati da nastave da se bave onim što su započeli.
Dosadan sport - 'Preterivanje sa sportom nije dobro za dete', upozorava pedijatar i dečiji neuropsihijatar dr Marko Moneti. 'Sa četiri-pet je užasno dosadno stalno ponavljati iste pokrete. Ni fizički ni psihički tada nisu spremni za ozbiljan trening. Zato je najbolje da za dete u predškolskom uzrastu odaberete neku aktivnost koja je na granici da bude igra i zabava, kao što je recimo pevanje, a da se mali sportista koji ide u osnovnu školu ograniči na najviše dva treninga u toku nedelje.
POD Stresom - u školi je rasejan, nezainteresovan je, pretvara se da ga boli stomak da bi izbegao obaveze u školi ili van nje... Da li zaslužuje grdnju ili treba da pokušate da shvatite šta to nije u redu?
- Nemojte da potcenjujete signale koje vam dete šalje - upozorava dr Silvana Kvadrino, pedijatar. - Čak i onda kad su bolovi u stomaku izmišljeni, to nije obična laž, pošto dete ne pravi razliku između fizičke i psihičke tegobe. Ako primete da ima probleme sa koncentracijom i disciplinom, roditelji treba da se zapitaju kakav je njegov dan. Da nije umorno i pod stresom zbog trčanja sa jednog kursa na drugi? Možda se u školi i na terninzima suočava sa dodatnim zahtevima na koje ne uspeva da odgovori? Porazgovarajte o tome prvo s njim, a onda i s učiteljicom, trenerom, nastavnikom klavira...
Dosađuje se, pa šta? Mnoga deca provode i do pet sati dnevno ispred televizora ili igrajući video-igrice, a to je previše. 'Bolje je da se to vreme ogranični na sat dnevno', kaže dr Miljoci. 'To naročito važi za decu u predškolskom uzrastu, koja pasivno upijaju sve što emituje mali ekran.'
Naravno, rešenje nije u superorganizovanim aktivnostima koje detetu neće ostaviti ni trenutak slobodnog vremena. 'Pogrešno je da roditelji organizuju detetov dan polazeći od svog radnog dana, pošto deca imaju drugačiji ritam i potrebno im je vreme koje nije ‘organizovano’, koje će ispuniti onako kako ona žele, pa makar to bilo i gledanje u plafon.'
Ali, zar se onda dete dosađuje? 'Pa, dete treba da nauči i da se dosađuje', kaže Miljocijeva. 'Malo dokolice ne može da škodi. Štaviše, poželjno je da dete ima na raspolaganju malo vremena da obradi iskustva nagomilana tokom dana.'
Odlazak na spavanje - mnogi roditelji deci dozvoljavaju da kasnije idu na spavanje zato što dolaze kasno s posla i smatraju da su ih se deca uželela tokom dana. Tako prave ustupke koji mnogo više odgovaraju njima samima nego deci. Za decu je vrlo važno da legnu pre deset, jer će im u protivnom narednog dana biti teško da ustanu, u školu ili obdanište će otići pospani i celog dana će se osećati umorno.
Od toga može da se odstupi samo u specijalnim prilikama - ako je mama došla izuzetno kasno sa posla, ako je dete bolesno i traži više pažnje, ako je toga dana imalo neko posebno uzbudljivo iskustvo (test, utakmicu, izlet...) ili želi da popriča sa roditeljima o tome da bi se oslobodilo napetosti. Ali, ako jedno veče pristanete na odlaganje odlaska u krevet, to ne znači da je dete izvojevalo bitku za sva vremena. CDC/GB Oscilacije pažnje
Najnovija studija francuskog psihologa dr Fransoa Testija pokazuje da je deci školskog uzrasta pre 10.30 teško da održe pažnju. To je zato što u ranim prepodnevnim satima organizam još uvek ne radi punom parom i mozak se usporeno budi. Greše, dakle, nastavnici koji zakazuju pismene zadatke za prvi ili drugi čas kad deca idu pre podne u školu u nadi da će tad biti sveža i odmorna i da će postići bolje rezultate.
Detetova pažnja je na vrhuncu između 11 i 13 sati. To je idealno vreme za učenje. Između 13 i 15 sati koncentracija ponovo opada. Najniži nivo dostiže oko pola tri, da bi posle toga ponovo počela da raste. Posle pet sati po podne ponovo dolazi do pada koncentracije. Večito rastrzani
Stalno nekuda jurite, razapeti ste između kuće i kancelarije. Tako se vreme koje posvećujete deci svodi na par ugrabljenih trenutaka između dve obaveze. Da li je zbilja tačno da je kvalitet važniji od kvanititeta?
- Tačno je - kaže psiholog Ana Miloci. - Važno je da dete oseća da su mama i tata, kad su prisutni, sto odsto s njim, da ne razmišljaju o drugim stvarima, da su isključili mobilne tako da na miru mogu da razgovaraju, igraju se, čitaju. Osećaja krivice zbog duge razdvojenosti ne treba da se oslobađate tako što ćete dete zasipati poklonima, već tako što ćete posvetiti posebnu pažnju kvalitetu vremena koje provodite zajedno.
