Izvor: Politika, 27.Avg.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Postrojavanje pred Crvenom tvrđavom
Indija da se sprema za sudbinski izborni duel: Radživ Gandi računa na prezime, a nova zvezda desnice Narendra Modi na autoritet i ambiciju
Od našeg specijalnog izveštača
Nju Delhi – Sve je podsećalo na ceremonijalnu rutinu dok je premijer Manmohan Sing ispred ovdašnje Crvene tvrđave, građevine od crvenkastog krečnjaka iz 17. veka koja uzima dah, razmotavao indijsku zastavu da bi se uzdigla na jarbol tokom nedavnog obeležavanja 1947, godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kada je Indija stekla nezavisnost.
Iako je premijeru, prvom Siku koji je na taj položaj došao zahvaljujući koaliciji Ujedinjene progresivne alijanse, iza koga stoji Kongresna stranka Sonje Gandi, to verovatno bio poslednji put, Sing je mogao da se pohvali da niko u istoriji zemlje – van dinastije Nehru-Gandi – nije deset puta imao takvu priliku.
Ali, ono što je trebalo da bude Singov veliki dan, samo sat kasnije pokvario je Narendra Modi, desničarski, autoritarni i trenutno najpopularniji indijski političar iz zapadne države Gudžarat, koga je najveća opoziciona Baratija džanata partija (BJP) odredila kao svog premijerskog kandidata, koji na opštim izborima 2014. treba da stane nasuprot Rahulu Gandiju, očekivanom kandidatu Kongresa.
To što i Sing i Modi i drugi nose turbane, naočare i brade, to što nemaju da kažu mnogo toga različitog na teme Pakistana, korupcije ili komunalne harmonije, ne znači da ne predstoji jedna od najoštrijih kampanja u dugoj istoriji rivalstva dve najveće indijske stranke. Čak i u zemlji koja voli koloritno političko pozorište, Modijeva provokativna kritika premijera izazvala je žestoke odgovore rivala iz Kongresa, a Modijevom oštrinom su iznenađeni i neki članovi BJP.
Modi je „sramota nacije”, tvrde protivnici. „On je kao žaba koja je iskočila iz izvora i ne može sebi da nađe pravo mesto u velikom svetu”, kaže, ne baš diplomatski, šef diplomatije Salman Khuršid.
Postavlja se scenografija za jedan od najozbiljnijih političkih duela koji bi trebalo da se održi najdalje do maja. Dva ekstrema vuku indijsku politiku u kontrastnim pravcima, te ili zbunjuju birače ili ih guraju u apatiju.
Modi (62) je poslednjih meseci od regionalnog prerastao u nacionalnog lidera. Predstavljaju ga kao nekog ko ne podnosi i ne toleriše korupciju, zaslužnog za ekonomski uspon zapadne države Gudžarat: rast meren dvocifrenim brojem, uvećavanje zarada, otvaranje novih poslova, puteva i kanala, postavljanje solarnih panela.
Mnogi „buržoaskog revolucionara” koji obećava „manje vlade, a više vladavine” priželjkuju u Delhiju kako bi ostvario snove indijske srednje klase koja se oko Modija okuplja jer ga doživljava kao čoveka akcije, nekog ko se ne ustručava, nekog koji im obećava da će vozovi ići na vreme, a Indija postati Kina – nekog ko bi doneo promene „nesigurnoj i uznemirenoj naciji”, kako Indiju sada opisuje jedan od lidera BJP Ravi Šankar Prasad.
S druge strane trebalo bi da bude Rahul Gandi (42), potpredsednik Kongresne stranke. Neisproban kao političar, sem bolivudskog izgleda, njegova glavna kvalifikacija da vodi Indiju jeste to što je sin jednog bivšeg premijera, Radživa, unuk drugog, Indire, i praunuk oca nacije Džavaharlala Nehrua.
Suočen sa raznim aferama korupcije, Kongresna stranka procenjuje da samo Rahul može da donese pobedu, a liberalna Indija, iako svesna mnogih njegovih nedostataka, nada se da će prezime Gandi biti dovoljno za pobedu.
Bio bi to oštar duel ličnosti, politika i stilova života: nesputane Modijeve ambicije i nedovoljne Rahulove ambicije, hindu nacionalizma BJP i sekularnosti Kongresne stranke, autoritarnosti i liberalizma.
Suočene sa gubitkom poverenja birača, Kongresna stranka i BJP zaoštravaju neformalnu kampanju, ali lako bi moglo da se dogodi da obe stranke izađu kao gubitnici. Vladajućem bloku Kongresne stranke se prebacuje nesposobnost da vrati privredi ugodnu plovidbu, dok istovremeno mnogi nisu ubeđeni da bi vodeća opoziciona stranka bila išta bolja.
To što Indija ima najveći broj neuhranjene dece na svetu –šezdeset miliona – ni Modi ni Gandi ne misli da je tema o kojoj treba razgovarati. Procenjujući da su političari otuđeni od života, prosečan birač oseća da nema pravi izbor, što, ukoliko stranke ne pokušaju da razumeju istinske potrebe 1,2 milijarde ljudi, ozbiljno preti slabljenjem demokratije.
Zato istraživanja javnog mnjenja govore o usponu regionalnih partija koje bi mogle da osvoje čak polovinu mesta u Donjem domu parlamenta koji broji 545 poslanika.
Kongresnoj stranci predviđaju pad sa 206 na 121 poslanika, BJP rast sa 116 na 130, ali sve je to daleko od 272 mesta neophodna za formiranje vlade. Zato se već sada upozorava da bi koalicija sastavljena od predstavnika regiona – koji svi imaju različite agende – bila slaba, što bi dodato ugrozilo treću najveću ekonomiju Azije koja je posle decenije buma sada suočena sa stopom rasta ispod pet odsto.
Nacionalna rupija je u slobodnom padu, inflacija izmiče kontroli, ekonomija posustaje, korupcija ne poznaje partijske granice a i ideja ujedinjene Indije je ugrožena pretnjama religioznih fanatika, podelom države Andra Pradeš i sličnim zahtevima za unutrašnjom nezavisnošću koji stižu iz drugih regiona.
U danu nezavisnosti iza obrisa Crvene tvrđave već se naziru konture sudbinskog izbora s kojim će se suočiti demokratija. Tradicija proteklih 66 godina uči da je Indija uvek uvažavala slobodnu volju svog naroda – i onda kada je mnogo toga bilo haotično.
Boško Jakšić
objavljeno: 27.08.2013.
