Izvor: RTS, 12.Mar.2010, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poštovanje ljudskih prava
U izveštaju američkog Stejt departmenta za 2009. godinu navodi se da se ljudska prava u Srbiji u najvećoj meri poštuju i da je Vlada nastavila da ostvaruje napredak u saradnji sa Haškim tribunalom. Nizak stepen zaštite ljudskih prava na Kosovu.
Ljudska prava u Srbiji u najvećoj meri se poštuju, a Vlada je nastavila da ostvaruje napredak u saradnji sa Haškim tribunalom, navodi se u objavljenom izveštaju američkog Stejt departmenta za 2009. godinu, u kome se ocenjuje da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su sudovi u Srbiji i dalje podložni korupciji i političkom uticaju.
Trgovina ljudima, slučajevi politički i etnički motivisanog nasilja, neefikasno pravosuđe i veliki broj interno raseljenih lica predstavljaju ozbiljan problem na Kosovu, navodi se izveštaju Stejt departmenta za 2009. godinu o stanju ljudskih prava u južnoj srpskoj pokrajini.
Na Kosovu je izostao progres po pitanju povratka interno raseljenih lica svojim domovima, zabeleženi su brojni slučajevi nasilja i diskriminacije žena, trgovine ljudima, pre svega žena i dece koji su odvođeni u seksualno roblje. Na Kosovu je registrovana i izražena antipatija prema Srbima i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, naveo je Stejt department.
U izveštaju se ističe da su tokom prethodne godine na Kosovu zabeleženi jedan smrtni slučaj i šest povreda izazvanim eksplozijama oružanih naprava i nagaznih mina, zaostalih iz rata tokom 1998-1999. godine. Zabeleženi su i slučajevi korupcije, kao i mešanje vlade u poslove sudstva i vojsku.
Stejt department navodi da su se i kosovski mediji suočili sa teškoćama i preprekama u prikupljanju informacija od vlade i javnih institucija.
Na Kosovu su registrovani i različiti oblici socijalnog nasilja, zatim diskriminacije osoba sa posebnim potrebama, nasilje i netrpeljivost zasnovana na seksualnoj orijentaciji, kao i rad dece na crno. Politički motivisanih ubistava ili otmice ljudi nije bilo, navedeno je u izveštaju.
Za razliku od prethodnih godina, kada su srpske vlasti uglavnom bile kritikovane zbog toga što nisu uhapsile dvojicu preostalih haških begunaca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića, u ovogodišnjem izveštaju o saradnji se govori u pozitivnom tonu.
"Vlada je nastavila da ostvaruje napredak u saradnji sa Haškim tribunalom. Ova saradnja, uključujući i hapšenje i prebacivanje u Hag preostalih begunaca, proglašena je jednim od najviših prioriteta. Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izjavio je u svom godišnjem izveštaju Savetu bezbednosti UN da je zadovoljan saradnjom Srbije", navodi se u izveštaju.
Srpski Specijalni sud za ratne zločine nastavio je suđenja za zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji, a vlada je, kako se ocenjuje u izveštaju, načinila izvestan napredak u saradnji sa susednim zemljama, Međunarodnom komisijom za nestale osobe i drugim međunarodnim organizacijama.
U veoma detaljnom izveštaju o Srbiji ukazuje se, međutim, da je bilo slučajeva kršenja ljudskih prava, poput preterane upotrebe policijske sile, korupcije u policiji i pravosuđu, dugotrajnih sudskih sporova, pritisaka na novinare, organizacije za zaštitu ljudskih i svih drugih kritičara vlasti, kao i slučajeva etničke, verske i polne diskriminacije.
Sudovi podložni korupciji
Stejt department ukazuje da su sudovi u Srbiji, uprkos ustavnim garancijama za njihovo nezavisno funkcionisanje, i dalje podložni korupciji i političkom uticaju.
"Posmatrači veruju da je pravosudna reforma, a posebno zamena sudija imenovanih još u Miloševićevo vreme, suštinska za iskorenjivanje korupcije", navodi se u izveštaju, ali se dodaje da su grupe za zaštitu ljudskih prava i nezavisno udruženje sudija kritikovali činjenicu da je parlamentu data kontrola nad imenovanjem sudija.
Sudije i tužioci, posebno oni koji se bave slučajevima organizovanog kriminala i ratnih zločina, često su dobijali pretnje smrću i bili izloženi fizičkim napadima, navodi Stejt department.
U izveštaju se Vlada Srbije kritikuje što ni prošle godine nije načinila nikakav pomak u usvajanju zakona o restituciji i povraćaju oduzete imovine građanima.
Mediji i novinari u Srbiji su slobodni, ali je bilo izveštaja o mešanju vlasti u slobodu medija, mada novinari i štampa nisu bili sprečavani da kritikuju vladu, ni javno ni privatno. Navedeno je da je većina štampanih medija nezavisna i u privatnom vlasništvu.
U izveštaju se podseća na izveštaj Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije iz aprila 2008. godine u kojem se ukazuje na "postojanje klime neprijateljstva prema nacionalnim i etničkim zajednicama koje predstavljaju 25 do 30 odsto stanovništva, uključujući Mađare, Bošnjake, Rome, Slovake, Rumune, Vlahe, Bugare, Hrvate, Albance i druge".
"Nasilje i diskriminacija protiv gejeva, lezbijki, biseksualaca i transeksualaca je ozbiljan problem. Društvena percepcija homoseksualnosti je i dalje negativna. Više srpskih neonacističkih veb sajtova i foruma imalo je anti-homoseksualnu sadržinu", navodi se u izveštaju.
"Pripadnici homoseksualne zajednice i dalje su meta napada. Psiholog Žarko Trebješanin procenio je da 25 odsto stanovništva veruje da je homoseksualnost bolest i da treba da bude lečena", dodaje Stejt department i podseća da je "gej parada" zakazana za 20. septembar prošle godine morala da bude otkazana zbog straha od nasilja.
