Izvor: Blic, 22.Jun.2011, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Postoji li pijačna mafija?
Postoji li pijačna mafija? Takvo pitanje bi bilo neosnovano ili makar samo hipotetičko kada bi se cene na pijaci obrazovale na osnovu ekonomske zakonitosti ponude i potražnje. Nije, nažalost, tako. Svedoci smo da se - suprotno tržišnoj ili bilo kakvoj drugoj logici - održavaju visoke cene voća i povrća čak i kada je sezona odmakla te bi, otuda, veća ponuda morala da se izrazi i pojeftinjenjem.
To je već dovoljno da se posumnja da cene na pijaci ne zavise od ekonomskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zakonitosti, već od diktata organizovane grupe. Ali, pitaćete, zar i njenim pripadnicima ne bi išlo u račun da na osnovu većeg prometa ostvaruju i veću zaradu? U normalnim tržišnim uslovima da, ali ne i u okolnostima u kojima monopolskim statusom mogu da ucenjuju proizvođača niskim otkupnim cenama, a potrošača visokim. Zbog čega bi se baktali velikim prometom i shodno tome zahtevnijim poslovanjem i većim troškovima kada - uz manje truda - sve to postižu dvostrukim diktatom. Ako na dugom putu od njive do tezge metamorfoza cena zavisi takođe od iznude i ucene, obostrano korisnih „dogovora" i podmićivanja, niko nas ne može uveriti da je takvo ponašanje tržišno, a ne mafijaško.
Nije, otuda, više prihvatljivo da se država izgovara već odavno izvikanim i neuverljivim razlozima kako ne može uticati na tržišne zakonitosti, jer je ovde reč o nečemu potpuno suprotnom: ometanju njihovog delovanja monopolskim i nasilničkim i zašto ne otvoreno reći: štetočinskim i kriminalnim ponašanjem. Ona je, naprotiv, dužna da se umeša jer - za razliku od proizvođača i potrošača - ona jedina ima instrumente i za odvraćanje i za kažnjavanje.
