Izvor: SrbijaDanas.com, 14.Jan.2020, 08:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Postoji li način da vazduh u Srbiji bude čistiji? Ovako se MOŽEMO ZAŠTITI OD ZAGAĐENJA!

Mesecima su Beograd i još nekoliko srpskih gradova na samom vrhu liste najzagađenijih mesta na planeti.

Ako uzmemo u obzir i podatak da oko 6.000 ljudi u Srbiji (sedam miliona u svetu, oko 500.000 u Evropi) umre od posledica zagađenja vazduha, to jest bolesti koje ono izaziva, jasno je da je stanje alarmantno i da bi trebalo da preduzmemo interventne mere.

Druge države koje se suočavaju sa zagađenjem vazduha pokušavaju na razne načine da ga ublaže, ali ne baš >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << uspešno imajući u vidu koliko je problem kompleksan. Ipak, to nikako ne znači da od borbe treba odustati.

1. Isključivanje iz saobraćaja automobila sa evro-2, evro-3, pa čak i evro-4 i evro-5 motorima. Primenjeno u BiH (Sarajevo), Italiji i još nekoliko evropskih zemalja. Problem je što većina vozača u Srbiji ima upravo ove automobile, pa mera svakako ne bi mogla da bude sprovedena, bar ne u punom obimu.

2. Sistem par-nepar (jedan dan dozvoljena samo vožnja automobila na čijim je tablicama poslednji broj paran, pa sledećeg dana samo neparan) bila je mera koja se u nekadašnjoj Jugoslaviji primenjivala zbog nestašice benzina. Sada je, međutim, praktično neostvariva. Zamislite samo da jednog dana u sedmici polovina od 700.000 vozača u Beogradu ne može da koristi svoj automobil.

Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, objasnio je ko su najveći zagađivači vazduha.

- U Srbiji su u tom pogledu dominantni proizvodnja energije i individualna ložišta, oni u procentu 70 odsto doprinose zagađenju. Saobraćaj je odgovoran za preostalih 30 procenata emisije zagađujućih materija u vazduh - kaže Radović.

3. Zabrana ulaska u centar grada. Mera koja se primenjuje u mnogim evropskim metropolama, ne primarno zbog zagađenja vazduha, već i zbog turista i smanjenja saobraćajne gužve. Ipak, s obzirom na to da Beograd nema metro, teško da bi ovo moglo da zaživi bez velikih gužvi u gradskom prevozu i protesta.

4. Zabrana korišćenja čvrstih goriva. Zvuči idealno, ali je na kraće staze takođe neprimenjivo. Ipak, na duži rok bi se mogla osmisliti strategija kao u Bugarskoj, po kojoj bi država subvencionisala prelazak sa grejanja na čvrsto gorivo (drva, ugalj) na druge vidove zagrevanja stanova i kuća.

5. Zabrana da se neko vozi sam u automobilu u centru grada. Još jedna od mera koja baš i nije u skladu sa srpskim navikama (za razliku od nekih drugih zemalja, pre svega skandinavskih).

6. Uvođenje posebnih nalepnica na kojima bi pisalo u kojoj je ekološkoj kategoriji određeno vozilo i naplaćivanje posebnih taksi u odnosu na tu činjenicu. Ovo je primenjeno u pojedinim francuskim gradovima, međutim, problem je isti kao kod eventualne zabrane vožnje automobila sa evro 2, 3, 4 ili 5 motorima - Srbi generalno voze starije i automobile nižeg ranga.

- Nosite isključivo nanomaske (moraćete da ih nabavite u inostranstvu)

- Provetravajte prostorije kasno uveče

- Ne izlazite iz kuće kada je zagađenje veliko

- Izbegavajte fizičku aktivnost na otvorenom

Tanja Radosavljević, pulmolog, objašnjava da su, pre svega, opasni sumpor-dioksid, ozon i teški metali.

- Najveći problem je što se oni vezuju za određene sitne čestice PM-10 i PM-2,5. Upravo navedene čestice, združene sa drugim zagađivačima, veoma su kritične za pluća jer mogu da dovedu do pojave bronhijalne astme i da pogoršaju stanje kod pacijenata koji već muče muku sa disanjem. Aerozagađenje je odgovorno za nastanak hroničnih bolesti pluća, koje mogu da dovedu do toga da čovek mora da koristi i kiseonik, pojavu karcinoma, a pogoršava i stanje ljudi koji boluju od kardiovaskularnih bolesti - objašnjava doktorka.

7. Obavezno nošenje nanomaski. Ova obaveza je dosad primenjena samo u Kini. Realno, problem je što u Srbiji trenutno nanomaski i nema u prodaji. Obične hirurške maske, koje se mogu kupiti u apotekama, ne pomažu, kažu stručnjaci.

8. Obustava industrijske proizvodnje kada je zagađenje iznad granice. U vreme kada se srpska privreda grčevito bori za svaki posao, a rast plata i penzija zasniva upravo na povećanju proizvodnje i stranim investicijama, ni ova mera ne bi mogla da zaživi.

9. Štednja energije. Strategija koja na duže staze može doneti najviše efekta. Da bi se u tome uspelo, potrebna je edukacija svih generacija, koja se može kombinovati sa podsticajnim i kaznenim merama. Ova štednja podrazumeva manje korišćenje benzina, prirodnog gasa i struje, postavljanje bolje izolacije, korišćenje ventilatora umesto klima-uređaja...

Nastavak na SrbijaDanas.com...