Izvor: Politika, 23.Apr.2013, 12:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Postoji li „kavkaska veza”
Preživeli bombaš iz Bostona počeo „da reaguje” na pitanja istrage, dok se zaoštrava dilema da li ga tretirati kao kriminalca ili teroristu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Drama je prošla, ali ne i pažnja koju američki mediji posvećuju bombaškom napadu na Bostonski maraton, čiji je epilog poznat: petoro mrtvih (uključujući i pripadnika obezbeđenja Masačusets instituta za tehnologiju, ubijenog iz nepoznatih razloga, i jednog od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bombaša stradalog u obračunu sa policijom) i oko 170 ranjenih, od kojih su 52 još u bolnici, i to troje u kritičnom stanju.
U fokusu je sada preživeli učesnik napada koji je proglašen najvećom terorističkom diverzijom od 11. septembra 2001, spektakularnog udara Al Kaide na Njujork i Vašington. On je, prema najnovijim izveštajima, „kritično, ali stabilno”, u dobro obezbeđenoj bostonskoj bolnici.
Nema pouzdanih prognoza da li će preživeti, a dilema je i da li će ikad progovoriti. Izneto je da ima tešku ranu na vratu, što je povod za pretpostavke da je pokušao da se ubije, kao i velika oštećenja tkiva u usnoj duplji i na jeziku.
Uprkos tome, saopšteno je da je 19-godišnji Džohar Carnajev počeo „da reaguje” na pitanja istrage, navodno pisanjem svojih odgovora. Šta je na taj način rekao, ne otkriva se.
Ono što se očekuje da proistekne iz njegove eventualne kooperativnosti, jeste jasnija slika o motivima i eventualnim vezama. Od toga zavisi kako će ceo slučaj biti tretiran, da li kao domaći ili strani terorizam, ili i jedno i drugo, što se sudeći po nekim osnovanim pretpostavkama čini verovatnijim.
„Osumnjičeni broj 2”, ili „bela kapa”, kako se još pominje mlađi od braće Čečena, imigrant sa ruskog Kavkaza, zasad ima status „neprijateljskog borca”, što je odrednica za pripadnike i saradnike Al Kaide koji su zarobljavani i bez prava na ustavnu zaštitu držani (ili su još tamo) u Gvantanamu, specijalnom zatvoru u američkoj vojnoj bazi na Kubi.
Džoharu Carnajevu zbog toga nije pročitana „Miranda”, upozorenje da ima pravo na ćutanje i ispitivanje samo u prisustvu advokata. Izuzetak od ovog pravila postoji samo kad je u pitanju „neposredna pretnja javnoj bezbednosti”, a u ovom slučaju je procenjeno da jeste, zbog verovatnoće da su još negde postavili eksplozivne naprave.
Upadljivo je da na njegovom tretmanu kao „neprijateljskog borca” insistiraju republikanski kongresmeni, dok su demokrate za to da njegov specijalni status bude samo privremen. Odnos prema njemu izaziva i delikatne pravne dileme zbog činjenice da je poreklom iz Rusije sa kojom SAD nisu u ratu, a uhapšen je u Americi čiji je postao državljanin.
Ovakva kategorizacija istrazi omogućava da ga ispituje na neodređeno vreme i u izolaciji, kako bi se izvukle informacije o eventualnim naredbodavcima ili saradnicima, odnosnoj nekoj terorističkoj mreži, ali se takođe konstatuje da ne bi moglo da mu se sudi pred vojnim tribunalom, jer nije uhvaćen na stranoj teritoriji.
Na potencijalnu „kavkasku vezu” ovog zločina više upućuju postupci ubijenog Tamerlana Carnajeva, nego preživelog mlađeg brata. Ef-Bi-Aj je pri tome u posebno neprijatnoj situaciji, jer mu je na njegovo sumnjivo ponašanje 2011. bila zvanično skrenuta pažnja, formalnim zahtevom ruskih službi da u Americi bude saslušan zbog kontakata sa radikalnim islamistima iz Čečenije i Dagestana.
Tamerlan jeste ispitivan, ali ga je Ef-Bi-Aj, ne otkrivši ništa, potom izgubio iz fokusa. Za to je, navodno kriva i još jedna „obaveštajna agencija” koja, prema rečima kongresmena Majka Rodžersa, člana Obaveštajnog komiteta Predstavničkog doma, nije reagovala na zahteve da obavi provere iz svoje nadležnosti. Koja je to agencija, ne pominje se.
Čudno je da Ef-Bi-Aj nije reagovao ni posle Tamerlanovog šestomesečnog boravka tokom prošle godine u Rusiji, odnosno Čečeniji i Dagestanu, a crvene lampice nije upalilo ni njegovo naglo okretanje islamu, interesovanje za njegove radikalne propovednike, postavljanje na „Jutjubu” linkova koji promovišu džihadiste, niti pretrage na internetu za literaturom i uputstvima za pravljenje bombi.
Neko je u obaveštajnom establišmentu očigledno omanuo, a kako ukazuju dva republikanska kongresmena u zajedničkom pismu Departmentu domovinske bezbednosti i direktoru svih obaveštajnih službi SAD, ovo je peti slučaj od 2011, otkako Amerika vodi „rat protiv terora”, da je neko ko je bio u evidenciji Ef-Bi-Aja počinio neko terorističko delo.
-----------------------------------------------------
„Poklon Putinu”
Ruski predsednik Vladimir Putin može da likuje i Amerikancima govori „pa ja sam vas upozorio na Čečene”, izjavio je ovdašnjem informativnom portalu „Dejli bist” Ahmed Zakajev, potpredsednik čečenske vlade u egzilu, koji je podsetio i da je ruski predsednik još pre tri godine rekao da će zapadne vlade koje daju politički azil Čečenima „imati problema”. Čečenska opozicija i tamošnji separtistički pokret izjavili su inače da „nisu u ratu sa Amerikom” i da nemaju veze sa delom braće Carnajev.
M. Mišić
objavljeno: 23.04.2013.
