Izvor: RTS, 21.Sep.2011, 22:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Postojeći penzioni sistem neodrživ
Stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik kaže da Srbija ima ozbiljan problem sa održivošću penzionog sistema i da je rešenje u povećanju discipline naplate doprinosa. U situaciji kada se broj zaposlenih i broj penzionera približavaju, potrebno je sivu ekonomiju uvesti u legalne tokove, smatraju privrednici.
Srbija ima ozbiljan problem sa održivošću penzionog sistema i treba što pre da nastavi reforme koje su započete, pa prekinute 2005. i 2010. godine, kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik.
"Rešenje za poboljšanje penzionog sistema nije u povećanju stope doprinosa za obavezno penziono osiguranje, već u povećanju discipline naplate od obveznika tog osiguranja, u povećanju starosne granice i smanjenju i ukidanju beneficija za dobijanje invalidske i porodične penzije", rekao je Lisovolik na okruglom stolu Privreda i održivost finansiranja penzionog sistema.
Lisovolik je naveo da Srbija ima visoku javnu potrošnju, koja trenutno iznosi oko 14 odsto BDP-a, u kojem velikim delom učestvuje i isplata penzija iz budžeta i upozorio da trenutno više od dva miliona zaposlenih izdržava nešto više od 1,5 miliona penzionera, sa tendencijom da taj odnos u bliskoj budućnosti bude jedan prema jedan.
Napominjući da povećanje stope doprinosa za obavezno penziono osiguranje nije rešenje za probleme penzionog fonda, već veća disciplina uplate doprinosa, Lisovolik je ukazao da se budžet mora rasteretiti velikih izdvajanja za penzijski fond, kako bi se ojačao realni sektor, na duže staze.
Lisovolik je predočio da reforma penzionog sistema nema alternativu, ukoliko Srbija želi da poveća rast privrede.
Dugovi za doprinose oko 230 milijardi dinara
Nekad smo imali SDK-a, službu uz koju poslodavac nije mogao da isplati zarade, a da ne plati doprinose. U Poreskoj upravi i dalje smatraju da su banke, preuzimanjem dela njihovog posla, bile dužne da preuzmu i dodatnu obavezu.
Direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević najavio je za iduću godinu uvođenje elektronskog sistema naplate doprinosa, koja će biti automatski sprovođena sa isplatom zarada zaposlenih, a zaposleni će ulaskom na sajt Poreske uprave, svakog momenta, moći da provere da li im je poslodavac uplatio doprinose za penzijski staž.
Radosavljević je naveo da su u prvoj polovini godine dugovi penzionom fondu dostigli 233,1 milijardu dinara, od čega su skoro 74,8 milijardi nenaplativa potraživanja, zbog slučajeva privatizacije i stečaja firmi.
Prema njegovim rečima, u prvom polugodištu ove godine, oko 51.745 firmi nije uplatilo doprinose, od čega su 21.838 preduzetnici, dok su najdisciplinovaniji veliki privredni sistemi i javna preduzeća, njih 427, koja su državi platila više od pola milijardi evra doprinosa.
Državni sekretar u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku Radina Todović navela je da u Srbiji trenutno ima oko 2,64 miliona zaposlenih, koji uplaćuju doprinose za oko 1,63 miliona penzionera, napominjući da to znači da 1,6 zaposlenih u Srbiji izdržava jednog penzionera.
Efikasna naplata doprinosa
Za održivost penzijskog sistema, u situaciji kada se broj zaposlenih i broj penzionera približavaju, pored efikasne naplate doprinosa kojom se puni penzijski fond, potrebno je uvesti sivu ekonomiju u legalne tokove, smatraju privrednici.
Privrednici ocenjuju da bi nagla finansijska disciplina u naplati doprinosa ugasila mnoge firme, već pritisnute otplatama kredita.
"Očigledno je privreda dobila samo funkciju protočnog bojlera, mi smo tu da banke i država ostvare svoje interese, mi smo kao statisti", kaže Milan Knežević iz Asocijacija malih i srednjih preduzeća.
Saglasna da su rezovi neophodni, struka procenjuje da ih u predizbornoj godini neće biti, naprotiv.
"Svi će podilaziti penzionerima, kao korpusu lica koji predstavlja 40 odsto ukupno izašlih na izbore. To znači da ćemo imati licitacije svih stranaka koliko su sposobne da povećaju penzije. Kolaps će nastati onog trenutka kad banke ne budu spremne više da pozajmljuju državi", rekao je ekonomista Miroslav Zdravković.
U prošloj godini, izdvajanja za penzije smanjena su sa 14 na 13 odsto BDP-a. Cilj je da se troškovi za penzije u naredne četiri godine spuste na 10 odsto društvenog proizvoda.
