Izvor: Blic, 05.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Postojao bar još jedan snajperista
Postojao bar još jedan snajperista
U najnovijem broju beogradski nedeljnik NIN objavljuje fotografije sa uviđaja ubistva premijera Zorana Đinđića koje dovode u sumnju zvaničnu verziju atentata jer pokazuju oštećenja od metaka koji tu nisu mogli da stignu iz Admirala Geprata 14. Prema navodima lista materijalni dokazi sa lica mesta, obdukcioni zapisnik i svedočenje telohranitelja pokojnog premijera Milana Veruovića 'sugerišu da je postojao barem još jedan snajperista' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dok je optužnica, uprkos svemu ovome, bazirana na suprotnoj konstrukciji koja 'najblaže rečeno, nije baš potkrepljena čvrstim dokazima'.
- Pođimo od nespornog: premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen je 12. marta ispred ulaza B u zgradu Vlade Srbije u Nemanjinoj 11. Sve ostalo, kako ćemo videti, veoma je sporno - piše nedeljnik
Prema zvaničnoj verziji 12. marta ispred ulaza 5 u zgradu Vlade Srbije u Nemanjinoj 11, premijer je ubijen hicem iz Admirala Geprata 14. Odatle je, prema ovoj tvrdnji, stigao i drugi, ujedno i poslednji hitac koji je ranio u stomak Đinđićevog telohranitelja Milana Veruovića. Đinđić je, stoji takođe u optužnici, licem bio okrenut BMW-u, odnosno leđima zgradi Vlade.
List podseća da je Veruović sredinom oktobra izjavio da je na njih pucano tri puta, a da je Đinđić bio okrenut licem prema zgradi Vlade. Ovu tvrdnju potkrepljuje i obdukcioni nalaz premijera - objavljen u NIN-u krajem oktobra - koji na osnovu Đinđićevih povreda od metka i prilikom pada na levo koleno i levu stranu čela, jasno ukazuje da je pokojni premijer u kritičnom momentu bio okrenut prema ulazu i da fatalni metak 'nije mogao da stigne iz pravca Admirala Geprata 14, sa supr–otne strane', iz pravca Nemanjine, odnosno njoj paralelne Birčaninove ulice.
Fotografije sa uviđaja izvršenog ubistva, koje NIN objavljuje, zvaničnu verziju negiraju još i dalje. 'Izveštaj o kriminalističko-tehničkom pregledu lica mesta', naime, beleži barem tri projektila koja su završila na i unutar vladinog zdanja.
Pod brojem deset (u prethodnih devet tačaka pobrojani su tragovi krvi na kolovozu ispred ulaza, na trotoaru, žardinjeri, otiraču) navodi se: 'Obeleženo je oštećenje na ivici desnog zida (gledano ka ulazu) na visini od 0,87m od nivoa drugog stepenika, nastalo najverovatnije dejstvom projektila.' Veruović je, podseća nedeljnik, rekao da 'zvuk tog prvog metka koji je pogodio premijera nije bio iste jačine, istog intenziteta kao druga dva koja su pogodila mene i zid.'
NIN dalje navodi da je u policijskom nalazu sa lica mesta, pod brojem 14, zabeležen udarac metka broj 2: 'Obeleženo je oštećenje na prvom stepeniku, levi deo (gledano od ulaza), nastalo najverovatnije dejstvom projektila.'
- Najzad, metak broj tri ovekovečen je na fotografiji 24. Udario je u drvetom obloženi ragastov između spoljnih i unutrašnjih vrata ulaza broj 5 - piše NIN.
List ocenjuje da je 'neobično što ovaj metak, iako je ‘fiksiran’ strelicom na fotografiji, nije ni obeležen ni opisan u izveštaju'. NIN citira eksperte kriminalistike s kojima se konsultovao i navodi da su 'jednoglasno i bez dileme odbacili mogućnost da je reč o rikošetiranom metku'.
- Brojka od tri metka je, dakle, definitivna, ali možda ne i konačna -piše list i ocenjuje da fotografije oštećenja u unutrašnjosti zgrade 'pokazuju da hici nikako nisu mogli da stignu iz Admirala Geprata 14, odakle se tvrdi da je pucano na Đinđića' i da bi u tom slučaju 'morali da skrenu s pravolinijske putanje i zaobiđu zid, što je nemoguće'.
- Tu gde su obeleženi i fiksirani, mogli su da dospeju samo ako su ispaljeni sa suprotne strane (Nemanjina, Birčaninova ulica) ili odnekud spreda, jer kako bi se inače našli iza prvih vrata i iza drugih vrata, u stepeniku, bar dva metra od ulaza - pita se list i ocenjuje da je 'na vladinoj zgradi uočeno samo jedno mesto, gde je metak ispaljen iz Admirala Geprata uopšte i mogao da završi'.
List podseća da se u obdukcionom nalazu navodi da je Đinđić pogođen jednim metkom koji je ušao s desnog boka i izašao na levoj strani njegovog tela, okrznuvši pri tom i levu podlakticu.
Same štake fotografisane su na odmorištu stepeništa unutar zgrade, uredno položene jedna pored druge, što ukazuje na to da ih je neko tamo sklonio. Međutim, u izveštaju nema beleške koja bi to i potvrdila, piše NIN i navodi da su na stepenicima unutar zgrade Vlade pronađeni tragovi krvi, ali da nema odgovora čija je to krv - Đinđićeva ili Veruovićeva.
- U čijem je interesu bilo sastavljanje optužnice i zvanične verzije koje imaju malo šanse da se održe na suđenju? Ko je sve ovo, uopšte, i mogao da izvede - pita se NIN i zaključuje da suđenje za atentat 'ne znači i da će čitava istina o ubistvu srpskog premijera i tada biti utvrđena'. Ljiljana Begenišić
.jpg)
