Izvor: Southeast European Times, 27.Apr.2012, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Postepeno poboljšavanje statusa manjina u Turskoj

Laki Vingas kaže da je došlo do promene stava kod birokratije, koja teži da uspostavi dijalog sa manjinskim zajednicama.

27/04/2012

Menekše Tokjaj za Southeast European Times iz Istanbula – 27.4.2012.

Laki Vingas, turski državljanin grčkog porekla, prvi je nemuslimanski član Generalne direkcije fondacija -- institucije vezane za kabinet premijera – gde predstavlja 165 manjinskih fondacija. U ekskluzivnom intervjuu za SETimes, on ocenjuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << odnose između države i nemuslimanskih zajednica u Turskoj, tvrdeći da je za kretanje dijaloga u pozitivnom smeru „prirodan proces“.

Vingas kaže da su ranije ljudi imali poteškoće da iznesu svoje zahteve na demokratski način. Ali, sada su i vlada i društvo otvoreniji za dijalog.

„Ako je naša osnovna strategija zasnovana na srećnijoj i ravnopravnijoj budućnosti u Turskoj za sve, moraćemo da prođemo neke procese koji ne mogu da se predvide unapred. Međutim, tokom tog procesa demokratizacije treba da poštujemo jedni druge; treba da se ponašamo na proaktivan način i treba da tražimo svoja prava kroz građansku platfomu“, rekao je on.

Međutim, Vingas takođe ističe da „mi, kao manjinske zajednice u Turskoj, treba da uspostavimo internu, participativnu demokratiju među sobom“ kako bi demokratske reforme imale bilo kakav značaj.

Frango Karaoglan, poznati prevodilac iz grčke zajednice u Istanbulu, slaže se sa Vingasom. „Ako demokratiju čini niz principa, onda takođe treba da prilagodimo sebi te demokratske norme na efikasan način“, rekla je ona za SETimes, dodajući da ne postoji magično rešenje za to.

„Izbor odbora svake fondacije treba da se sprovodi na osnovu internih propisa, uzimajući u obzir učešće svih birača. Svi interni izborni procesi treba da se obavljaju na transparentan i odgovoran način. Svaka inicijativa ili odluka doneta unutar manjinske zajednice ne bi trebalo da otvara put pitanjima kao što je na primer: 'Ko će imati koristi od ovoga?', 'Čiji će lični profit biti ugrožen ovim'"?

Stanje manjina u Turskoj poboljšalo se poslednjih godina zbog sprovođenja niza zakonskih amandmana. Značajnom uredbom koju je parlament usvojio prošlog avgusta otvoren je put manjinskim fondacijama -- čija je imovina otuđena -- da ulože zvanične zahteve za povratak imovine ili nadoknadu.

„Ovim zakonom takođe je utrt put promeni u našem ponašanju [kao manjinskih grupa]. Naviknuti smo na usvajanje vrlo negativne i beznadežne strukture identiteta u vezi sa ovim pitanjem. Međutim, mi moramo da prekinemo takvu konstrukciju identiteta i motivišemo manjine da razmišljaju pozitivno“, rekao je Vingas.

U Turskoj postoji 65.000 jermenkih pravoslavnih hrišćana, 20.000 Jevreja, 3.500 grčkih pravoslavnih hrišćana, te 20.000 Asiraca. Svaka zajednica ima fondacije i zaplenjivana joj je imovina u prošlosti, uključujući bolnice škole, mesta za molitvu i groblja.

„Da bi se nadoknadile nepravde iz prošlosti, potrebno je preduzeti određene korake“, rekao je Vingas, dodajući da bi to pomoglo da se osigura mir u dušama svih građana Turske.

Vingas smatra da je njegova dužnost da bude most između državnih vlasti i nemuslimanskih fondacija i da razvija odnose između nemuslimanskih zajednica.

Od kraja prošle godine parlamentarni Ustavni odbor za pomirenje uključuje stavove manjinskih grupa u pripremu novog civilnog ustava. Vingas kaže da su zajednički imenioci manjinskih grupa njihovi zahtevi da budu ravnopravni građani, revizija školskih udžbenika kako bi se uklonili rasistički elementi, usvajanje preventivnih mera protiv govora mržnje i jačanje verskih sloboda.

„Imam dva velika očekivanja od novog ustava: Prvo, želim da budem prihvaćen i tretiran kao ravnopravan građanin u stvarnom smislu, a onda želim pravo na budućnost u svojoj zemlji“, kaže Vingas.

On dodaje da je došlo do znatne promene u ponašanju birokratije u Ankari, koja sada pokušava da saoseća sa manjinama. Najviši zvaničnici vlade mogu lako da se okupljaju sa predstavnicima nemuslimanskih zajednica na sastancima, kada „postoje razumevanje i volja za otvaranje dijaloga“.

„Vidimo otvoreniju atmosferu u kojoj zvaničnici u Ankari pokušavaju da razumeju manjinske zajednice i njihovu psihologiju“, rekao je on.

Poslanik CHP i član Ustavnog odbora za pomirenje Riza Turmen slaže se sa tim. „I CHP i Ustavna komisija za pomirenje odlučuju se za stav kojim se podržavaju sve manjine, bez obzira na veru. Kao stranka potpuno otvorena za pluralizam, obraćamo pažnju na kvalifikacije ljudi, a ne na njihovo etničko poreklo“, rekao je taj bivši sudija Evropskog suda za ljudska prava u izjavi za SETimes.

Turmen je naglasio da je komisija saslušala sve verske zajednice u Turskoj pre iniciranja svog procesa izrade nacrta. „Ovaj ustav simbolizovaće promenjeno mišljenje manjina i [predstavlja] dobar korak napred u razumevanju njihovih problema, tako što im se pružaju određene garancije“, dodao je on.

Kada je u pitanju grčka pravoslavna teološka škola na ostrvu Hejbeliada (Halki), koja je zatvorena 1971, Vingas je rekao da je i dalje optimista da će ona uskoro biti otvorena, mada nije naveo konkretan datum. Zatvaranje teološke škole i dalje je prepreka verskoj slobodi i obrazovanju pravoslavnog sveštenstva u Turskoj.

Za Vingasa su kandidatura Turske za EU i proces harmonizacije efikasne osnove za unapređivanje života nemuslimanskih zajednica u Turskoj. „Ne samo za manjinske grupe, nego i za širu javnost, EU je izvor sigurnosti kada je u pitanju proces transparentnosti u Turskoj“, rekao je on.

Nastavak na Southeast European Times...