Izvor: Večernje novosti, 07.Dec.2016, 23:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Postao šnajder iz dosade

Beograđanke obožavaju haljine koje u Balkanskoj ulici kreira "taze" ekonomista Lazar Čepić (27). Mašinu kupio tek pre šest meseci, a sad proda gotovo svaki komad odeće koji sašije SEDELA sam za mašinom, šila sam... Na tekst ove pesme prolaznike Balkanskom ulicom asociraće samo pogled na izlog radnje "Ofinger". Krzno, čipka, svila, torbice, ešarpe, haljine, a u sredini prostorije za mašinom sedi mladić i šije. Izlog svakog dana drugačiji, haljine pomalo neobične, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << pokoja i sa maskirnim šarama, sa karnerima, svetlucava, ili pak jarko crvena ... A majstor Lazar Čepić (27) - ekonomista, "svež" master FON-a za upravljanje ljudskim resursima. Šnajder Lazar u Beograd iz Pljevalja stigao je pre desetak godina na studije ekonomije. Završio sve u roku, a onda kao veliki zaljubljenik u "krpice", pre godinu dana rešio da otvori butik. Krojač je, pak, postao, tek pre šest meseci. I od tada, proda gotovo svaki komad koji sašije. - I sad mi je čudno što su me mnogi obeshrabrivali, govorili mi kako je to mnogo teško, propitivali imam li nekog šnajdera u familiji - priča Lazar. - Smejali mi se kad sam kupio mašinu. Jednostavno, sve je počelo slučajno, iz dosade. Pre godinu dana otvorio sam butik garderobe koju nabavljam u Italiji. Bilo mi je, međutim, dosadno, satima sam sedeo u lokalu, pa sam pomislio - zašto sve to ne bih i sam sašio. Kupio je mašinu i doneo je u butik. U Milanu nakupovao materijale koji su mu se dopali. Učio je šest meseci, uz "knjige" sa interneta, sugestije komšinice koja je nekada radila za čuvenu "Maks Maru", smišljajući i crtajući mustre bezbroj puta. - Posle pola godine vežbe i pokušaja, savladao sam crtanje kroja, a onda je šivenje bilo najmanji problem - priča naš sagovornik. - Sećam se da sam baš završio prvu haljinu i spustio je na tabure, kada je ušla mušterija i gotovo u trenu se zaletela baš prema njoj, crvenoj, sa nekoliko redova u karnerima. Opipala je, oduševila se, probala i odmah kupila.Supruga i sestra Ubrzo je napravio još nekoliko, pa par suknjica, nekoliko mantila, blejzera ... - Niko se nije iznenadio kada sam sa diplomom ekonomiste i masterom iz ove oblasti, ipak, odlučio da otvorim radnju garderobe i bavim se modom - priča Lazar. - Navikli su moji da odmalena vazda tražim pare za neko odelo, pa kad sam počeo da prodajem stvari, po koje odlazim u Italiju, niko se nije čudio. A trgovina u Balkanskoj postala je sada već porodični biznis. Osim Lazara, u njoj rade i buduća supruga Nada Novaković, sa kojom čeka bebu i sestra Ana Borvić. Njih dve glavne su manekenke za Lazarove modele, a većina haljina odlično pristaje i trudnicama. PRISTUPAČNE CENE Mislim da se osim neobičnih, zanimljivih dezena i trenutno modernih karnera, mušterijama naročito dopada cena mojih haljina - iskren je Lazar. - Nije mi padalo na pamet, da poput ovdašnjih kreatora precenjujem tu robu i stavljam nekakve nerealne sume. Bio sam zbunjen kada je moja rođaka kupila za maturu od domaćeg dizajnera haljinu za 600 evra. Gledao sam je dugo, prepipavao, studirao, čudeći se. Ne vredi toliko. Moje haljine su od 4.500 do 6.000 dinara kada za dodatke potrošim i dva metra. Suknje su oko 3.500 dinara.

Nastavak na Večernje novosti...