Izvor: Blic, 16.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslovnička spoticanja Skupštine
Zakonodavna aktivnost novog saziva Skupštine u znaku je njene skoro potpune blokade zbog sistematske opstrukcije i zloupotrebe poslovničkih odredaba od strane poslanika opozicije, pre svega LDP i radikala. Taj metod blokade rada parlamenta doveo je do toga da su nedavno čitavi dani skupštinske rasprave proticali u replikama i diskusijama „po poslovniku", a da ni reč nije izgovorena o temi koja je na dnevnom redu! Naime, odnedavno svaki poslanik, nezavisno od dnevnog reda, u svakom trenutku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << može izaći za govornicu, pozvati se na članove 225 i 226 poslovnika i bukvalno pričati o bilo kojoj temi izvan dnevnog reda, po pravilu iz arsenala svoje partijske propagande.
Postavlja se pitanje kako se moglo dogoditi da veći deo zasedanja novog saziva Skupštine prođe u beskrajnim, obično ispraznim replikama i drugim tzv. poslovničkim intervencijama poslanika, bez ikakve veze sa temom zvanično utvrđenog dnevnog reda.
Bilo bi pogrešno odgovor tražiti samo u neodgovornom ponašanju opozicije, iako je to dobrim delom tačno. Uostalom, svaka opozicija se služi svim, pa i nedozvoljenim i nedemokratskim sredstvima, da ospori i kompromituje vlast. Ali, zato postoji poslovnik Skupštine da uredi njenu unutrašnju organizaciju i rad i način ostvarivanja prava i dužnosti poslanika. Kad je reč o napred pomenutim poslovničkim odredbama koje su predmet zloupotreba, valja reći da one, same po sebi, nisu sporne. Međutim, poslovnik se ne može sam primenjivati. Poštovanje njegovih pravila obaveza je svih poslanika. Ipak, najveću odgovornost za poštovanje poslovnika snosi predsednik Skupštine i potpredsednici kada ga zamenjuju. Nažalost, novi predsednik Skupštine, svakako u dobroj nameri i želji da ne bude previše strog, a još više zbog nedostatka iskustva, smisla za efikasno vođenje sednice, kao i zbog slabog poznavanja načina primene poslovnika, potpuno je ispustio iz ruku vođenje sednica Skupštine. Zato se ono odvija spontano i haotično, i, naravno, prečesto suprotno poslovniku. Na momente, to je prava kozačka skupština na balkanski način.
Postavlja se, onda, pitanje u čemu greše predsednik Skupštine i njegovi potpredsednici u vođenju sednica. Pre svega, kada narodni poslanik želi da govori o povredi poslovnika (član 100), čime stiče pravo da mu se da reč odmah po završetku izlaganja prethodnog govornika, dužan je ne samo da navede poslovničku odredbu koja je po njegovom mišljenju povređena već i da konkretno obrazloži tu povredu. Poslanici često iznose sasvim neadekvatne, proizvoljne i uopštene razloge, zbog čega predsednik treba, ne čekajući da poslanik utroši svoja tri minuta, a obično i znatno više, da ih odmah upozori na to i da iznese svoje objašnjenje da nije reč o povredi poslovnika. Ako se poslanik ne slaže s njim, Skupština o tome odlučuje na dan glasanja. Slično je i kod replika (član 101). Poslanik na njih ima pravo ako se drugi poslanik uvredljivo izrazi o njemu, navodeći njegovo ime i prezime ili pogrešno protumači njegovo izlaganje. U skupštinskoj praksi replika se često koristi i kada ti uslovi nisu ispunjeni. U tim situacijama predsednik Skupštine je dužan da uskrati pravo na repliku. Takođe, on nije samo ovlašćen, već je i dužan da prema poslanicima koji krše poslovnik bez ustezanja izriče disciplinske mere - opomene, oduzimanje reči i udaljenje sa sednice u slučajevima predviđenim poslovnikom (čl. 105-112). On to, nažalost, retko čini, čak i kad su u pitanju teške uvrede i klevete.
Najveći propust predsednika u vođenju sednica, koji je doveo do skoro potpune paralize rada Skupštine, jeste to što se ne drži striktno izričite odredbe člana 103 poslovnika, koja glasi: „Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu". To je ključna odredba poslovnika u delu koji uređuje tok sednice. Umesto strogog poštovanja te odredbe, neko iz opozicije je „smislio", a predsednik to, verovatno iz neznanja toleriše, da narodni poslanik može uvek, s pozivom na članove 225 i 226 preko reda da dobije reč kao i prilikom reklamacije povrede poslovnika. Ali, ovoga puta on sebi uzima za pravo da postavlja pitanja i da traži razna objašnjenja i obaveštenja koja nemaju nikakve veze sa dnevnim redom i temom o kojoj se vodi rasprava. Pri tome se poslanici formalno pozivaju na pomenute članove poslovnika. One im daju pravo da budu obavešteni o svim pitanjima u vezi sa vršenjem njihove funkcije, da traže obaveštenja i objašnjenja od predsednika Skupštine i predsednika skupštinskih odbora, ministara i drugih funkcionera, koja su im potrebna za ostvarivanje funkcije poslanika.
Pravna finesa je u tome što se članovi 225 i 226 ne nalaze u odeljku poslovnika u kome je regulisan tok sednice, već u njegovom sasvim drugom delu pod opštim nazivom: „Prava i dužnosti narodnih poslanika". Naravno, nesporna su prava poslanika iz članova 225 i 226. Ona se mogu ostvarivati na razne načine - pismenim putem ili putem poslaničnih pitanja, eventualno po završenoj raspravi o dnevnom redu. Ali, ni pod kojim uslovom se ne može koristiti pravo iz pomenutih članova u toku skupštinske sednice o konkretnoj tački dnevnog reda, osim ako se traženo objašnjenje ili obaveštenje odnosi na temu o kojoj se vodi rasprava. U suprotnom, Skupština dolazi u apsurdnu i smešnu situaciju da desetine opozicionih poslanika, usred rasprave o predlogu zakona o predsedniku republike dobiju preko reda reč i traže objašnjenja, a, u stvari, raspravljaju o četnicima i partizanima, o kupovini „C marketa" od strane kompanije „Delta", o verskim sukobima i islamskoj zajednici, o TV prenosu suđenja Šešelju i slično.
Na ovaj način se vrši gruba zloupotreba i kršenje poslovnika od strane opozicije, što ona zna i svesno čini, jer joj se to dozvoljava, a ide joj u prilog. Ali se, takođe, zbog pogrešne primene poslovnika od strane predsedavajućeg Skupštine, blokira njen rad, a zasedanja često pretvara u lakrdiju. Time se veoma otežava i rad Vlade, jer se blokira ili bitno otežava usvajanje njenih zakonskih predloga. Na drugoj strani, beskrajne skupštinske rasprave opozicionih poslanika izvan dnevnog reda, pretvaraju se u vrlo efektnu i besplatnu predizbornu kampanju opozicije. Previše velikodušno od strane vladajuće koalicije.
