Izvor: Blic, 06.Okt.2009, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslovna saradnja Srbije i Slovenije
Za dva dana, 8. i 9. oktobra u Beogradu će se održati dvodnevni Kongres BESST čija namera je međudržavna saradnja između Republike Srbije i Republike Slovenije na području turističke privrede sa strateškim ciljem razmene iskustava i znanja na odabranim turističkim segmentima te uvećavanja poslovnih prilika između obe države. Tema ovogodišnjeg kongresa koji nosi naziv „Krasote Krasa" je vinski turizam, u sklopu kojeg će se predstaviti turistička destinacija Kras Slovenija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa svojom raznolikom turističkom ponudom i vrhunskim vinima.
Lani je Republika Slovenija sa Srbijom ostvarila 1,3 milijarde evra tržišnog prihoda, a Srbija se nalazi i u samom vrhu liste država u kojoj imaju slovenačke kompanije najviše direktnih investicija. Njihova ukupna vrednost je pred kraj 2008. godine postigla rekordnu milijardu 635 miliona evra. U Republici Srbiji nalazi se 1.500 slovenačkih kompanija, a tržišni prihod između Slovenije i Srbije već zadnje dve godine uzastopno prestiže milijardu evra.
Srbija se nalazi i na 7. mestu liste najvećih kupaca slovenačkih brendova te na 14. mestu liste najvažnijih slovenačkih nabavnih tržišta, a na području turističke privrede u ovoj godini zabeležen je i 10% porast srpskih turista u Sloveniji. U celu mrežu poslova sada sve više ulaze i banke jer biznis i krediti idu zajedno.
Turizam kao vodeća svetska delatnost jedna je od najperspektivnijih slovenačkih tržišnih industrija. Devizni prihodi iz turizma predstavljaju u slovenačkom državnom deviznom bilansu 9% celokupnog izvoza te otprilike 45% izvoza svih usluga.
Kao produkt srpsko-slovenačkog poslovnog prijateljstva u slovenačkoj marketinško-oglašavajućoj kompaniji „Designstudio DAN" d.o.o. nastao je projekat BESST, koji su podržali generalni pokrovitelj restoran Kristal, koji se pobrinuo za estetiku prostora i gastronomske užitke i medijski sponzor magazin „Hotel Profesional". Uspostavljena je dugoročna saradnja sa Turističkom organizacijom Srbije i Turističkom organizacijom Beograda.
Strateški ciljevi projekta BESST su pomoću Kongresa BESST postići međudržavnu turističku promociju i izmenu poslovnih iskustava i „know-howa" na odabranim turističkim segmentima (medicinski, banjski, seoski, wellness, golf turizam ") te međudržavnu promociju integralnih turističkih proizvoda i usluga sa namerom ubrzavanja i negovanja poslovnih odnosa među Srbijom i Slovenijom.
Tema ovogodišnjeg Kongresa BESST koji nosi naziv „Krasote Krasa" je vinski turizam, u sklopu kojeg će se široj srpskoj javnosti predstaviti turistička destinacija Kras Slovenija sa svojom raznolikom turističkom ponudom i vrhunskim vinima kroz slikovite kraške puteve vina.
Kriza i krediti
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije je objavilo nedavno izveštaj o programu mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize u Srbiji. U izveštaju se navodi da je privredi odobreno 8.011 kredita za likvidnost od 10.343 primljena zahteva, a tek 11 investicionih kredita (od 56 primljenih zahteva).
Privredi je odobren i 301 dinarski kredit za likvidnost. Procenat realizovanosti kredita za likvidnost iznosi 77 odsto, od toga procenat realizovanih zahteva je najveći kod malih preduzeća i iznosi 63 odsto, slede srednja preduzeća (10 odsto) i velika preduzeća sa 4 odsto realizovanih zahteva. Procenat realizovanih dinarskih kredita za likvidnost iznosi 79 odsto, od toga mala preduzeća su realizovala 57 odsto, srednja 16 odsto, a velika 5 odsto od ukupnog broja realizovanih zahteva.
Građanima je odobreno ukupno 24.675 kredita. Od toga najviše je bilo potrošačkih kredita za robu proizvedenu u Srbiji i auto-kredita. Odobreno je 17 kredita za turistička putovanja i 1.191 za traktore. Procenat realizovanosti kredita za automobile iznosi 72 odsto, kredita za traktore 75 odsto, turističkih kredita 94 odsto, a procenat realizovanosti ostalih potrošačkih kredita iznosi 74 odsto. Ukupna realizacija potrošačkih kredita (za automobile, za traktora, turistički i ostali potrošački krediti) iznosi 74 odsto.
