Izvor: Blic, 05.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednji voz za Evropu
Poslednji voz za Evropu
Pre šest godina Srbija se rešila Miloševića, ali i dalje odmotava klupko problema koje joj je bivši predsednik ostavio u nasleđe. Ukratko, Srbija još nije postala ni pridružena članica Evropske unije. Nemamo pristup izdašnijim fondovima EU, niti privlačimo strana ulaganja kao naši susedi - sa Istoka. Oterani smo u poslednju klupu koju delimo sa BiH.
Upravo smo putem izjave predsednika Evropske komisije saznali i da je to klupa u vozu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji se nalazi na drugom peronu, pošto prvi odlazi za tri meseca sa Bugarskom i Rumunijom. Naime, Žoze Manuel Baroso je objasnio da Evropa mora da ozbiljno reformiše svoje institucije pre sledećeg proširenja. U međuvremenu većina mladih u Srbiji samo virtuelno, preko televizije, knjiga ili interneta, upoznaje svoje evropske susede.
Istovremeno, Srbija više nije u međunarodnoj izolaciji već domaćin mnogih kulturnih, sportskih i drugih dešavanja. Srbija je i članica ozbiljnih evropskih organizacija kao što su Savet Evrope ili Evropski centralni registar za hartije od vrednosti. Srbija se u mnogim oblastima zaista približila ili čak dostigla najviša evropska merila. Ekonomske reforme su naročito pozitivno ocenjene od strane međunarodnih organizacija. Glavna kočnica Srbije u dodatnom približavanju EU jeste korupcija koja je ušla u sve pore društva i sprečava strukturne promene. Pored haškog pitanja, korupcija, tesno povezana sa otporom ka mentalnom preobraženju društva, sprečava evropske integracije i tamo gde nema visoke politike, kao na primer kod Bolonjskog procesa kao oblika opšteevropske reforme prosvete. Spore strukturne reforme su odgovor i na to zašto Srbija, iako beleži dobar rast bruto društvenog proizvoda, istovremeno pada na rang-listi Svetskog ekonomskog foruma koji meri konkurentnost nacionalnih privreda.
Iz istog razloga ni potpisivanje otcepljenja Kosmeta, uprkos navodima pojedinih, uglavnom američkih analitičara, ne bi dovelo Srbiju do briselske kapije. Put do našeg punopravnog članstva u EU nije isključivo politički već i pravni i socijalni, što zahteva društvenu saglasnost. Samo prihvatanjem pravnih tekovina EU možemo da preobrazimo Srbiju u savremenu evropsku državu u kojoj se primenjuju zakoni i poštuju sugrađani. Umesto da lutamo, treba jednostavno da pratimo dobro utrtu stazu evropskih integracija kako bismo se ne samo geografski, već i našim proizvodom, mišlju i duhom našli u Evropi.
Autorka predaje na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) u Beogradu
