Izvor: Blic, 09.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednji sati sa Đinđićem
Poslednji sati sa Đinđićem
Filip Cepter, jedan od najbogatijih Srba na svetu, govorio je juče ekskluzivno za 'Blic' o političkoj situaciji u Srbiji, uticaju kapitala na politiku, o učešću svoje kompanije u privatizaciji. U drugim nastavku govori o svom poslednjem susretu sa premijerom Đinđićem, optužbama za učešće u atentatu na Pavla Bulatovića i svojim poznanistvima sa političarima i biznismenima.
Zašto je 'Cepter kompanija' u Srbiji zatvorena za javnost?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- To, jednostavno, nije tačno. Naprotiv, mislim da smo najotvorenija kompanija u Srbiji. Više od 6.000 naših saradnika svakodnevno komunicira sa našim klijentima i javnošću. U svetu, to je 120.000 ljudi, na svim meridijanima.
S druge strane, ako mislite na meru našeg pojavljivanja u medijima, pogledajte pres klipinge i uverićete se da smo svakodnevno prisutni. Pošto je 'Cepter' pre svega veliki poslovni sistem, a ne estradna družina, za sebe zadržavamo pravo da određujemo meru našeg pojavljivanja u javnosti. Uvek ćemo razočarati one koji se bave intrigama i aferama, jer ne želimo da polemišemo sa čaršijom, ni da komentarišemo laži i izmišljotine. Priča se da upravljate operacijama Stanka Subotića Caneta u regionu Balkana i da ste dugo radili po uputstvima bivšeg šefa DB Jovice Stanišića?
- Pre svega ne priča se, nego je to zapisano u jednom pamfletu koji je nuđen redakcijama beogradskih novina. A tamo stoji da i Subotić i ja poslujemo po nalogu Stanišića.
Poznajete li Stanišića i Subotića?
- Stanišića nikad nisam upoznao, a Stanka Subotića jesam. Ali upoznati i poznavati nije isto. Upoznao sam i najbolje fudbalere sveta, šampione Formule 1, najveće muzičke i filmske zvezde… pa niko zbog toga ne može da tvrdi da dobro igram fudbal ili da lepo pevam. Zašto vas, uprkos svim demantijima i tužbama za klevetu, i dalje povezuju sa trgovinom oružjem? Poslednjih meseci aktuelna je priča da oružjem snabdevate alžirske teroriste?
- Niste u pravu. Priča o trgovini oružjem nije aktuelna poslednjih meseci, već više godina. Prvi i najgrlatiji u njenom pronošenju bili su kumovi Drašković i Šešelj. Samo što nikako nisu mogli da se dogovore za koga 'švercujem': Alžirce, Palestince, Albance… Tada mi nije padalo na pamet da njihov poljuljani politički rejting podižem time što ću ih tužiti za klevetu. Računao sam da nije važno šta se kaže, već ko govori.
A onda je, u oktobru prošle godine, redakcijama nekih beogradskih novina serviran 'dokument', naravno nepotpisan i neautorizovan, za koji se tvrdilo da je 'izveštaj' Kancelarije visokog predstavnika u Sarajevu. U njemu sam označen odgovornim za sva zla ovog sveta: od već prežvakanog šverca oružjem, preko pranja novca, saradnje sa Miloševićevim režimom, do organizovanja ubistava. Beogradski 'Balkan' i podgorički 'Dan' su požurili da objave najcrnje navode iz tog 'dokumenta'. Nakon nekoliko dana isto je učinila i sarajevska 'Slobodna Bosna'.
Tada sam dao nalog mojoj advokatskoj kancelariji da ubuduće tuži svakog ko me bude oklevetao. Pored nekoliko redakcija, urednika i novinara, na spisku tuženih su se našli i neki političari. Taj spisak neće biti zaključen sve dok ne prestanu klevete, koje, po pravilu, eskaliraju pred izbore. Uzgred, imam i informacije da će uskoro biti pokrenuta još jedna klevetnička kampanja, sa još prljavijim optužbama.
Sada prvi put obelodanjujem da je moja advokatska kancelarija iz Njujorka podnela tužbu i protiv Međunarodne krizne grupe i Džejmsa Lajona, njenog eksponenta na našem terenu. Imam sve dokaze o njihovoj umešanosti u kreiranje kleveta protiv mene, a moj odštetni zahtev iznosi 400 miliona dolara. Postupci po tužbama su u toku. U sledećih nekoliko meseci imaćemo i presude.
U međuvremenu, radio smo na tome da ustanovimo odakle 'duvaju vetrovi'. OHR iz Sarajeva je porekao bilo kakvu umešanost u kreiranje ove ujdurme, nedavno se oglasila i Ambasada Nemačke u Sarajevu koja je negirala navode iz 'dokumenta'. Susreo sam se i sa Stefanom Saninom, zaduženim za bezbednost u Evropskoj uniji, koji me je uverio da se moje ime ne nalazi u policijskim evidencijama i da niko, nikada, nije pokretao bilo kakvu istragu protiv mene.
Ja sam tu, ne krijem se, živim na teritoriji Francuske, putujem slobodno po Evropi i svetu, svakodnevno se susrećem sa najuglednijim ličnostima iz sveta politike i biznisa, predsednicima država i vlada, članovima kraljevskih porodica. Da li mislite da bi oni sebi dozvolili neopreznost da razgovaraju sa međunarodnim švercerom oružja? Čak su i oni koji su lansirali tu priču, uvidevši njenu besmislenost, odustali od nje. Neposredno pred odlazak u Hag Vojislav Šešelj je tvrdio da ste organizovali ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovića?
- Nije to bila samo tvrdnja, već otvoreni poziv na linč. Priču o mojoj navodnoj umešanosti u ubistvo Pavla Bulatovića Šešelj je plasirao i sa skupštinske govornice. Onda mu je pružena prilika da vodi skupštinski anketni odbor čiji zadatak je bio da utvrdi činjenice o ubistvu Pavla Bulatovića. Bio je očajan kad nije uspeo da dokaže moju umešanost u zločin.
Zaista me je pogodila ta monstruozna optužba, jer zbog neslaganja sa Miloševićevim režimom godinama nisam dolazio u Srbiju, tako da mi ni ime Pavla Bulatovića nije bilo poznato. Verujem da, osim porodice pokojnog Bulatovića, nema nikog zainteresovanijeg od mene za istinu o ovom zločinu. Bili ste prijatelj sa Zoranom Đinđićem. Šta je, po vašem mišljenju, bio njegov najveći kvalitet, a koja najveća mana? Šta mislite o Srbiji posle Đinđića?
- Đinđić je bio ličnost velikog formata. To nije samo moj utisak i ocena. Raspolagao je neverovatnom količinom energije i izuzetnim menadžerskim talentom. To je ono što je obećavalo da će realizovati svoju viziju srećne Srbije. Volim ljude koji su operativni, preduzimljivi, koji ne uživaju u lepoti igre, već umeju da daju golove. Cenim one koji mnogo rade i ne strahuju da donesu odluku. A narodna mudrost kaže: ko radi taj i greši.
O Srbiji posle Đinđića mislim ono što misle i njeni građani. Gde ste bili 5. oktobra?
- Bio sam u Monaku. Da li ste znali šta se tog dana dešava u Srbiji, budući da vas nazivaju finansijerom DS?
- Da biste saznali šta se dešava u Srbiji, nije bilo potrebno da budete bilo čiji finansijer. Bilo je dovoljno da uključite televizor, jer su sve svetske televizije prenosile događaje na ulicama Beograda. Da li znate nešto više o ubistvu premijera od onoga što je poznato javnosti?
- Ne znam, ali voleo bih da se utvrdi istina. Sećam se da smo noć uoči njegove pogibije proveli u porodičnom druženju. Imao je problema sa nogom, žalio se na bolove. Delovao je sumorno, i otprilike je rekao da okreće kormilo, ali da nema osećaj da ga brod sluša. Da li vam je premijer govorio da je mafija preuzela upravljanje državom?
- Ne, nije govorio u tom kontekstu. Rekao je da stvari ne idu onako kako on želi i da misli da treba da se kreću. Bio je to njegov kratak komentar na uobičajeno pitanje: 'Kako si, kako ide?' Posle smo prešli na privatne teme, ali sam zapamtio oporost u njegovom glasu. Da li vam je nagoveštavao odakle mu preti opasnost?
- Nismo pričali o tome, jer on je bio čovek koji je relativizirao opasnost. Ranije mi je pričao o slučaju kod hale 'Limes'. Bio je besan na one koji su dozvolili da se taj čovek pusti. Da li na političkoj sceni vidite nekoga ko bi mogao da bude naslednik premijera Đinđića?
- Ne poznajem dovoljno ljude na političkoj sceni Srbije. Zato mogu da govorim samo na nivou ličnog utiska, i uz rizik da me opet svrstaju uz nekoga. Ipak, mislim da je gospodin Tadić neko ko obećava - kompetentan, ozbiljan, iskren. Naravno, uz uslov da je u stanju da se odupre sindromu, tako prisutnom kod nas, da kad dođete na vlast - postanete neko sasvim drugi. Da li rezultati decembarskih izbora opovrgavaju ili potvrđuju vašu tezu da su Srbi suicidan narod? Šta očekujete od nove vlade i hoće li saradnja sa njom biti teža ili lakša od saradnje sa Đinđićevom vladom?
- Nekad su moje ocene previše emotivne i stroge, ali iza njih uvek stoji najbolja namera. Narod kome pripadam zna da me iznenadi. Često se ponaša iracionalno. Radi protiv vlastitih interesa. Izlaže se mazohističkim iskušenjima. Vuče se po blatu. Ali, šta da se radi, neko je dobro primetio - i blato je deo rodne grude. Ne možemo se odreći samih sebe. Tu sam da pomognem koliko mogu.
Novoj vladi želim mnogo uspeha, jer je to u interesu građana. A kao poslovan čovek od vlade očekujem da mnogo radi, da stvori uslove za sigurno investiranje, ustanovi stabilna i čvrsta pravila igre i pokrene osnovne poluge razvoja. Ni manje ni više.
Nikad nisam razmišljao o 'saradnji sa vladama', jer nemam nijedan razlog za to, niti znam šta bi to moglo da znači. Ukoliko nova vlada ispuni navedena očekivanja, biću zadovoljan takvom 'saradnjom'. Zašto ste na ovaj intervju pristali sada, godinu dana nakon ubistva premijera, kada je DS izgubila vlast?
- Pitanje je sasvim na mestu, budući da ne počinje, kao većina vaših prethodnih pitanja sa 'priča se', 'prozivaju vas', 'mnogi misle', 'optužuju vas'…
Na razgovor sam pristao zato što ste vi to tražili, nakon što ste me stavili na listu moćnika. Smatrao sam da treba razjasniti nešto od onoga što mi se imputira zlonamerno i bez ikakvog osnova. Ako ste pomislili da se u mom pristanku na intervju kriju neke političke pobude, varate se.
