Izvor: RTS, 18.Mar.2011, 01:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednji puškar
Izrada lovačkog oružja bila je porodični zanat porodice Nikolić. Danas im je od zanata ostao samo nadimak, očuvana stara radionica i sećanja poslednjeg puškara u Bajinoj Bašti.
Živorad Nikolić - Žiža ili Puškar, kako ga zovu svi u Bajinoj Bašti - majstorski ispit položio je pre više od šezdeset godina.
Kada je 1948. godine završio zanatsku školu i napravio svoju prvu jednocevku, Živorad Nikolić je sa ocem, glavnim majstorom koji je sve naučio od >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Slovenaca, bratom i nekoliko bravara otvorio radionicu za izradu lovačkog oružja.
"Radili smo oružje samo za lov i prepravke", priča Nikolić. "Bili smo ovde jedini, sve do Užica. Posle se to pročulo, pa smo radili za područje Bosne, sve do Sarajeva i Tuzle."
Jedna puška se radila 3-4 dana i svako u radionici je imao svoje zaduženje. Majstor je bio onaj koji je mogao da izradi celu pušku sam, bez ičije pomoći. Puškar kaže da je najviše voleo da radi sitne delove - oroz, okidac, pa oko kundaka: "Drvo za kundak je većinom od oraha, od prvog izdanka od panja, to je bilo najbolje, a metalni deo, cevi smo dobijali iz brodogradilišta u Crnoj Gore, iz Bijele. "
Živorad Nikolić sa žaljenjem kaže da njegov zanat danas malo kome treba: "Interesuju se samo za popravke, a da napravim nešto novo - toga nema."
Iako nema mušterija, iz radionice se još pokatkad čuje lupa čekića, a na vrata poslednjeg puškara u Bajinoj Bašti kucali su i ovdašnje Tehničke škole. Oni bi želeli da jednocevka izrađena za majstorski ispit iz njegove vitrine pređe u vitrine škole kao uspomena na zanat kojeg više nema.
