Izvor: RTS, 17.Mar.2013, 15:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednji nekažnjeni pogrom u Evropi
Tražimo od međunarodne zajednice da se izdigne iznad predrasuda o Srbiji i srpskom narodu, da smogne snage i prizna grešku što nije otkrila one koji su naredili i izvršili pogrom 2004, rekao Aleksandar Vulin. Vladika raško-prizrenski Teodosije u crkvi Sv. Nikole u Prištini služio pomen stradalim u martovskom nasilju.
U crkvi Svetog Nikole u Prištini vladika raško-prizrenski Teodosije služio je pomen stradalim u martovskom nasilju pre devet godina na Kosovu i Metohiji. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Službi u crkvi u Prištini prisustvovao je i direktor Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin.
Na devetu godišnjicu martovskog pogroma, danas su u Kosovskoj Mitrovici otkrivene spomen-ploče Borivoju Spasojeviću i Jani Tučev, koji su ubijeni pre devet godina u nasilju u ovom gradu.
Na postavljenim spomen-pločama ispisana su imena Jane Tučev i Borivoja Spasojevića, sa naznakom da su ih tu nevine ubili albanski ekstremisti u martovskom pogrom 17. marta 2004. godine.
"Da se nikad ne zaboravi i ne ponovi", ispisano je na tablama koje su postavljene u Kolašinskoj ulici, u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Vulin je od međunarodne zajednice zatražio da prizna grešku što devet godina kasnije nije uložila dovoljno napora da otkrije one koji su naredili i izvršili pogrom nad Srbima na KiM. Podsetio je da je više od 50.000 ljudi učestvovalo u martovskom pogromu, "poslednjem nekažnjenom pogromu u Evropi" za koji niko krivično nije odgovarao devet godina kasnije.
"Tražimo od međunarodne zajednice da se uzdigne iznad predrasuda o Srbiji i srpskom narodu i da nam da odgovor ko je naredio i izvršio martovski pogrom, ali i da nam kaže ko je ubio decu u Goraždevcu, ko je digao u vazduh autobus u Livadicama, ko je bacio bombu na našu decu u Mitrovici i ko je pobio žeteoce u Starom Gracku", rekao je Vulin.
"Od nas se traži da oprostimo, ali kako da oprostimo kada ne znamo kome, kada ne znamo te ljude? Kako da oprostimo ako ne znamo ko je odgovoran za trgovinu ljudskim organima, ako ne znamo ko je vršio sve to što je dovelo da u crkvi Sv. Nikole u Prištini danas ima mnogo više Srba nego što ih živi u čitavoj Prištini", upitao je Vulin.
Šef Kancelarije za Kosmet od međunarodne zajednice takođe je zatražio da u senci martovskog pogroma i današnjeg dana dobro razmisli da li Srbi ne zaslužuju da odlučuju o svojoj sudbini.
Upitao je, takođe, da li su Srbi jedini narod u Evropi koji neće moći da bira svoju policiju, svoje pravosuđe i da li su Srbi jedini narod u Evropi nad kojim je izvršen pogrom a da za taj zločin nema kazne.
"Pozivam međunarodnu zajednicu da pre nego što odgovori, dobro razmisli da li je moguće da nakon uspomene i na ovaj pogrom i saznanja da za njega niko ne odgovora, Srbi ne zaslužuju da samostalno odlučuju o sopstvenim životima, da nemaju svoju bezbednost, pravosuđe, školstvo, zdravstvo, vlast koju bi sami birali", rekao je Vulin.
Vladika Teodosije: Ranjeno srpsko biće
Vladika Teodosije je u besedi istakao da oni koji su pre devet godina na današnji dan ubijali i proterivali, palili svetinje božije, domove Srba koji su bili opredeljeni da žive ovde, mislili da će smrću sve biti završeno.
Ono što se Srbima desilo 1999. godine pa na dalje, to je bio veliki pogrom kada je stotine hiljada ljudi napustilo svoje domove i ove prostore, oko 150 crkava je oskrnavljeno i porušeno, naša groblja su oskrnavljena i sve se to dešavalo pred očima celog sveta, rekao je Teodosije.
"Mislili smo da će ti koji čine zlo prestati jednog dana i najmanje smo se nadali 17. i 18. marta 2004. da se može dogoditi tako nešto i da može ovaj svet, koji je bio prisutan u liku međunarodne zajednice, dopustiti takav pogrom i zločin nad nedužnim srpskim stanovništvom koji je ostao da živi ovde", rekao je vladika.
"Martovski pogrom nas je sve iznenadio uključujući i vojnike koji su čuvali naše svetinje i bili zaduženi da obezbede mir na ovom prostoru i ceo svet", vladika raško-prizrenski.
Prema njegovim rečima, pogrom iz 2004. bio je veća rana od one "koja nam je naneta 99. godine zato što je srpsko biće bilo ranjeno" a izvršen je zločin nad tim "ranjenikom koji nije mogao da se brani i koji je bio nemoćan".
"Oni koji je trebalo da ga brane, okrenuli su glavu svoju i dopustili da se ti zločinci iživljavaju nad našim narodom i našim svetinjama", rekao je vladika raško-prizrenski, podsetivši da je tada bila spaljena crkva Svetog Nikole u Prištini i da još postoje tragovi tog vandalizma na zidovima i freskama.
Teodosije je podsetio da su tada stradali i ostali srpski hramovi na Kosovu među kojima i oni koji su svetska kulturna baština.
