Izvor: Vesti-online.com, 20.Okt.2010, 03:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslednji milanovački rabadžija

Iako je era savremenih mašina, Milun Baralić, poslednji milanovački rabadžija, ne napušta utakmicu u kojoj su favoriti kamioni, traktori i druga savremena prevozna sredstva.

- Moj otac Budimir bio je čuveni rabadžija a kada je onemoćao, a ja malo ojačao, tada sam bio u četvrtom razredu osnovne škole, predao mi je konje i kajase i od tada, evo, ravno pola veka rabadžijam. Još sam u snazi i rabadžijaću sve dok me noge budu nosile.

Jer, kada ti miris konja >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << jednom uđe u krv, bez konja i tog posla više ne možeš. Kada mi je otac predao konje, špediter i kajase bilo mi je desetak godina, u Gornjem Milanovcu je tada bilo nekoliko desetina rabadžija pa sam morao da se izborim za posao. Konje sam opremao prvi, pre zore, a završavali pred ponoć. Šta ćeš, takva su bila vremena, ali bilo je i mnogo posla jer su Gornji Milanovac, kao i druge gradove, izgrađivale rabadžije.

Vukli smo šoder i pesak sa Morave, kocku za puteve sa Rudnika, gvožđe, građu cement iz Čačka... ali za rabadžijanje su to bila srećna vremena - priča Milun Baralić milujući svoje Bećare.

Sa pojavom savremenih prevoznih sredstava rabadžije su se povlačile i ostao sam samo ja.

- Postao sam rabadžija za svadbe i sahrane. U selima ima ljudi koji su za života ostavili amanet da ih do večne kuće odvezu konjskom zapregom, a ima i takvih seoskih grobalja gde se drugačije ne može već konjima. Šta ćeš, nije mi baš po volji, ali sve ti je to život.

Naravno, mnogo mi je draže kada me zovu da vozim na svadbama. E, to ti je nešto drugo i mnogo lepo. Narod sve više voli da mladenci na venčanje idu u kočiji, a ja sam jedini koji ima kočiju i konje te posla imam preko glave.

Vidiš, od kada počne jesen pa sve tamo do proleća već imam zakazane svadbe, a bilo je i primera kada su domaćini odgađali svadbu upravljajući se prema tome kada sam ja slobodan da vozim mladence. Za tu priliku imam i kompletnu narodnu nošnju koju oblačima samo za svadbe jer ljudi žele da sve bude autentično. Kada mi u kočiju sednu mladenci, iza kočije idu trubači, pa svatovi, lepo meni i osećam se ponosno, a mladencima i domaćinu još lepše - objašnjava Milun.

Milun Baralić je do sada, prema njegovoj računici, promenio oko 60 konja i još će ih, kaže, promeniti bar desetak.

U vreme kada je u Gornjem Milanovcu bilo na desetine rabadžija niko nikoga nije znao po imenu, već po nadimku.

- Moj nadimak Baralija potiče od pezimena Baralić, a taj nadimak je imao i moj otac, pre njega i njegov otac, a nadimak nose i moji unuci od kojih će, nadam se, bar jedan naslediti rabadžijanje - kaže Baralić.

Nastavak na Vesti-online.com...