Izvor: RTS, 23.Dec.2014, 00:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslednji kovači u prijepoljskom kraju

Među poslednjim kovačima u prijepoljskom kraju je Alija Musić koji nastavlja vekovnu tradiciju tog zanata u svojoj porodici. Svoje kovačko umeće prenosi na sina i unuka, tako da radnja Musića ima budućnost.

Nekada na Alijinom nakovnju potkovice, trnokopi, i točkovi za volovska kola, danas traktorski plugovi i mašinski delovi a najvažnije je da ima posla.

Alija kaže da posla ima i da treba samo raditi, da mušterija bude zadovoljan, da je kvalitetno što uradiš, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i da nikog ne prevariš. Mušterije dolaze iz okoline, Pljevalja, Sjenica, Kotor Varoši.

Goran Bujak iz Prijepolja kaže da sve što imaju od potreba dolaze kod njega, od oštrenja sekira, kaljenja, oštrenja platina.

I kako se Alija kovačkoj časti i umeću učio od oca, tako i njegov sin i unuk od njega.

Sin Munir, kaže da je sve naučio sam, da su uigrani sve da iskuju, i da ponekad po čitav dan ne progovore ni reč. I unuk Zahir Musić kaže da mu daje da rade nešto.

A kada Munir, profesor fizičkog, mora na časove, iznenađenje u radionici.

Alijina žena, Kimeta kaže da su pravili i klamfe i raonike i da pomaže mužu u radionici i da suprug ima poverenja u nju.

Uz naslednike orne za rad, Kimeta, danas, uglavnom sprema ćumur za kovačku vatru, od koje je slažu se Musići, još uvek najslađi dinar.

Nastavak na RTS...