Izvor: Politika, 21.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednji junak galaksije knjiga
HARI POTER
Zaplet Hičkokovog najvedrijeg filma vrti se oko sakrivanja jednog leša. U "Nevoljama sa Harijem" majstor trilera govori o ubicama bez ubistva: osećajući se krivim za ono što nisu učinili, junaci revnosno i u više navrata sahranjuju mrtvaca koji je stradao od svog srca a ne od tuđe ruke.
Naslovni likovi Hičkokovog filma i knjiga Džoane Rouling ne nose slučajno isto ime: obojica izazivaju nevolje za koje će se srećno ispostaviti da su trivijalne. Ali, nagađanja da li >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << će Poter slavno poginuti ili presvući partijski dres pa pristupiti osovini sila zla dostigla su tačku usijanja i zahvatila sfere koje nisu sasvim trivijalne. Histerija raspleta skriva dileme vezane za literarnu i vanliterarnu egzistenciju dečaka-čarobnjaka. Da li je Hari Poter junak naših dana ili skelet u ormanu postpostmodernog doba? Da li ćemo ga pamtiti kao marketinšku legendu ili kao bagatelisanje literarne tradicije? Hoćemo li Harija dostojno ispratiti u istoriju dečje književnosti ili ga otkopavati i secirati kako okolnosti medijski kontrolisane histerije budu nalagale?
Sudeći po višegodišnjem planetarnom uspehu, dečak sa ožiljkom je možda poslednji heroj Gutenbergove galaksije. U njemu je sintetizovana svaka vrlina i gordost pozitivnih literarnih junaka od Odiseja do Jozefa K, i sve predrasude i nepravde koje takve junake prate. Poter je iskusio socijalne i kulturne konflikte, egzistencijalnu strepnju i smrtnu opasnost, video kako se "poznato zlo" pretvara u globalnu zaveru. U šest nastavaka hogvortske epopeje Hari je pregrmeo prvi poljubac, pubertetsko buntovništvo, sukobe sa autoritetima zbog kršenja zabrana i prekoračivanja ovlašćenja, konflikte sa korumpiranim ili vlastoljubivim sistemom. Bio je žrtva medijskog rata; njegovi su mentori ginuli štiteći ga; čak je, kao Eneja, žrtvovao ljubav zbog dužnosti. Mučen je tajnama ženskog uma, obeležen gubitkom očinske figure i opterećen proročanstvom koje najavljuje borbu do smrti.
U građenju fiktivnog sveta zasnovanog na preciznoj hijerarhiji i brižljivo balansiranoj fluktuaciji moći, Roulingova koristi osnovne motive bajke, mita i epa: potragu, sukob dobra i zla, etičnog natčoveka koji štiti slabe i prašta gorima od sebe suprotstavljenog zavodljivom i slatkorečivom demonu. Voldemor u sebi udružuje prekomernu gordost Miltonovog Satane i surovi šarm plejade elokventnih negativaca od Šekspira do Dikensa, pretvarajući se od iskonskog ali apstraktnog zla u neposrednu terorističku pretnju civilizaciji. Harijevi verni drugovi Hermiona i Ron izronili su iz šinjela energičnih i jezičavih Šekspirovih junakinja, odnosno dobroćudnog i potuljenog Servantesovog Sanča Panse.
Deset godina od objavljivanja "Harija Potera i kamena mudrosti", ukupan tiraž šestoknjižja je 325 miliona; nikad se ni zbog jedne knjige nije stajalo u redu do duboko u noć. Iščekivanje Harijevog kraja olakšava sumnjiva statistika: ugledni listovi objavljuju istraživanja u kojima se tvrdi da osamdeset posto Amerikanaca priželjkuje Harijevu smrt, da će jedna petina čitalaca prvo pročitati kraj romana, dok će trideset posto anketiranih celu noć kapati nad knjigom ne bi li stigli do iščekivanog finala onako kako red nalaže. Statistika, međutim, demantuje jedan od najžilavijih mitova o Poteru: naime, ovaj junak nije decu i omladinu odbio od kompjutera – njihove čitalačke navike ostale su identične kao u pretpoterovoj eri. Dakle, Hari nije priveo osnovce i tinejdžere čitanju knjiga, nego je kod njih stvorio medijsku glad za literarnim junakom kao novom vrstom robe.
Tiraž je odavno impresivniji od junaka, kraj knjige važniji od toka radnje. Na listi dečjih bestselera "Njujork Tajmsa", knjižica s naslovom "Šta će se dogoditi u sedmom delu Harija Potera" bila je prva skoro pet meseci; opsežnim istraživačkim tekstovima dokumentuje se hipoteza da će veliki izdajnik profesor Snejp žrtvovati sebe zarad uništenja Voldemora; na poziv "Njujork Tajmsa" da napiše završetak serijala odazvao se i jedan od scenarista "Simpsona", koji tipuje da je Voldemor Harijev pravi otac.
Knjige o Poteru još od četvrtog nastavka liče na televizijske serije čija se scenarija pišu ne u četiri, nego u bar dvadeset četiri ruke. Zapleti se sve manje razvijaju a sve više programiraju, kao da knjige pripisane Roulingovoj zapravo kreira marketinški tim sa jasno definisanom strategijom. Čak i pripovedni postupak karakterističan po napetom i dugom iščekivanju, zasićenom opisima enterijera i osećanja, nakon kog sledi furiozan rasplet (postupak koji je inače ironični Stiven King pohvalio i uporedio sa Agatom Kristi) više miriše na proračun nego na pustolovinu. O mnogo spominjanim uticajima Tolkina na Roulingovu dovoljno govori jedan anonimni komentar: "U pitanju je samo promena nijanse – kao fotokopir kom ponestaje tonera".
Nevolje sa zapletom sele se na filmsko platno, na koje je sve teže preneti sumorne događaje i mračnu atmosferu kojih je sve više u sve obimnijim nastavcima serijala, i sve to još prilagoditi deci mlađeg uzrasta. "Hari Poter i red Feniksa" poslužio je kao duda-varalica za izgladnele čekače finala, većinom ih ozlovoljio zbog zanemarivanja sporednih likova i problematične glumačke izvedbe mladih zvezda, ali je film za samo jednu sredu u Americi inkasirao 45 miliona dolara.
Nevolja sa Harijem mogla bi biti prekomerna proračunatost medijske promocije koja zasenjuje vrednosti same knjige. Ne postoji savršen zločin, ni isplanirana književna slava. Ali pomenutog tonera, izgleda, neće nedostajati kad se počne bojiti konfekcijsko žalobno ruho za mladim čarobnjakom i njegovom družinom.
[objavljeno: ]
