Izvor: RTS, 23.Dec.2010, 09:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednji evropski diktator?
Belorusija je u nedelju odlučila da predsedniku Aleksandru Lukašenku poveri i četvrti uzastopni mandat. Pokušaj da se ta odluka ospori završen je žestokim sukobima demonstranata sa policijom i hapšenjem većine opozicionih lidera. Da li tako jak odgovor predsednika, koga protivnici vole da zovu "poslednjim diktatorom Evrope", može da se preokrene u početak kraja Lukašenkove vladavine?
Dok su građani Belorusije izlazili na birališta, malo ko je, kako u zemlji, tako i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u inostranstvu, verovao da je ijedan opozicioni kandidat dovoljno jak da prekine 16 godina dugu vladavinu predsednika Aleksandra Lukašenka.
Predsednica Centralne izborne komisije Lidija Jermošina je objavila da je 90,66 procenata birača izašlo na izbore u Republici Belorusiji, a 5.122.866 ljudi ili 79,7 odsto glasalo za Aleksandra Lukašenka.
Prve ocene posmatrača bile su oprezne.
„Predsednički izbori ukazuju da je pred Belorusijom i dalje priličan put do ispunjenja obaveza, koje je preuzela članstvom u OEBS-u. Dok je celokupan proces glasanja ocenjen kao uglavnom dobar, standardi izbornog procesa znatno su opali tokom prebrojavanja glasova. Time je poništen utisak o svemu što je u izbornom procesu poboljšano", rekao je šef posmatračke misije OEBS-a Toni Lojd.
Lideri opozicije svoje prigovore na regularnost izbora predali su u nedelju uveče pred zgradom Centralne izborne komisije. Istovremeno, oko njih i desetak hiljada njihovih sledbenika, okupljale su se specijalne policijske snage.
Irina Halip, novinar i supruga opozicionog lidera Andreja Sanikova davala je intervju za radio Eho Moskve, kada su je uhapsili.
Halip je rekla da su demonstracije počele kao izuzetno mirne i nenasilne i da je bila formirana grupa zadužena za pregovore sa predstavnicima vlasti, ali da su specijalne policijske snage i jedinice za suzbijanje nereda, ipak, bile raspoređene na Trgu Nezavisnosti.
"Počeli su da se probijaju kroz masu i da biju narod. Moj suprug Andrej Sanikov je dobro prebijen. I mene su dohvatili. Ne toliko jako, hvala Bogu. Sada smo na putu ka kliničkom centru. Au. Izvinjavam se. Zaustavljaju nas policijska kola. Daju nam znak da stanemo uz ivičnjak. Izgleda da žele da nas uhapse. Hapse nas. Au. Izvlače me iz kola! Izvlače me! Šta vam je? Šta radite? Šta radite? Stojim u položaju iz američkog akcionog filma. Prislonili su me na kola, moj muž leži na zemlji. Monstrumi! Kučke! Fašisti! Udaraju me u lice! Vezuju mi ruke", govorila je dopisnica moskovskog lista Novaja gazeta.
U dva postizborna dana uhapšeno je čak sedam od devet opozicionih vođa u Belorusiji. Najdramatičnije je bilo hapšenje opozicionog vođe Vladimira Nekljajeva čiju stranku policija smatra odgovornom za nemire između nedelje i ponedeljka.
„Kako neko to može da uradi - da odvede bolesnika sa odeljenja za reanimaciju? Ne mogu ni da zamislim kako je to uopšte moguće. Što je još gore, uradili su to pred očima njegove žene. Držali su me. Ja sam vikala. Niko nije prišao u pomoć - ni lekari, ni policajci na dužnosti, ni sestre. U sobi za reanimaciju, kao da je nestao iz bolnice i iz kola hitne pomoći", prepričava Olga Nekljajeva, supruga opozicionog lidera.
Ni dobar deo rođaka preko stotinu uhapšenih opozicionara nije uspelo da od policije dobije bilo kakav podatak o tome gde su im najbliži. Do sada samo jedan opozicioni portal objavljuje spiskove osoba za koje je potvrđeno da su u zatvoru.
Novoizabrani predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je posle nereda rekao da u Belorusiji neće biti revolucije i kriminala.
"Najvažniji su bezbednost ljudi, mir i red u ovoj zemlji. To je najvažnije i to je ono što je ljudima bitno kada glasaju za predsednika. To je njegova najpreča dužnost", rekao je Lukašenko.
Za nerede u Minsku iz Moskve belorusku opoziciju optužuju i neki političari iz vladajuće Ujedinjene Rusije, ističući da su demonstracije bile oportunistički potez snaga, koje znaju da su izbore izgubile. I dok posmatrači iz bivši sovjetskih republika izbore ocenjuju kao transparentne, njihove kolege iz ostalog dela Evrope imaju drastično različito mišljenje.
„Nasilje posle kojeg su usledila hapšenja većine predsedničkih kandidata, kao i stotina njihovih sledbenika, novinara i predstavnika nevladinih organizacija su ono na osnovu čega će o ovim izborima biti donošen sud", kaže šef misije OEBS-a.
Profesor Mark Almond sa koledža Oriel Univerziteta u Oksfordu, jedan od vodećih evropskih stručnjaka za geopolitiku zemalja nastalih raspadanjem Sovjetskog Saveza, smatra da će Belorusija, ipak, izbeći sudbinu Gruzije i Ukrajine, u kojima su sprovedene Ružičasta, odnosno, Narandžasta revolucija.
„I pre pet godina videli smo slične demonstracije, mada ne tako nasilne, ali su one ubrzo izgubile na zamahu. Kontrast između Gruzije, Ukrajine i Srbije od pre deset godina, jeste u tome što, kakve god bile izborne neregularnosti, Lukašenko uživa podršku jasne većine birača. Možemo samo da se sporimo oko toga da li ta većina iznosi 60 ili 80 odsto. Srbi će se setiti da Milošević nije bio čak ni kandidat sa najvećim brojem glasova, a kamoli kandidat sa većinskom podrškom na izborima 2000. godine", naveo je Almond.
Profesor ističe da popularnost Aleksandra Lukašenka treba tražiti u ekonomskoj stabilnosti Belorusije, mahom zasnovanoj na jeftinim energentima, koje obezbeđuje Rusija. Moskva, samim tim, drži u svojim rukama, ključ za dalju vladavinu aktuelnog predsednika Belorusije.
Domaća opozicija ne može da svrgne vladu u Belorusiji, ali ta zemlja je u sendviču između Rusije i Evropske unije, a Lukašenko je poslednjih godina nastojao da jedne okrene protiv drugih.
Sa jedne strane, od Rusije dobija niz povlastica, ali ne želi da ga Rusija proguta. Nedavno je uvredio Rusiju tako što je nije podržao tokom rata sa Gruzijom i nije priznao Abhaziju i Južnu Osetiju.
Negativne ocene posmatrača OEBS-a i kritike, koje dolaze iz Brisela od baronese Ašton od predsednika Evropskog parlamenta Jiržija Buseka znače da ekonomske olakšice, koje je Evropska unija ranije nudila, sada ne dolaze u obzir.
Najverovatnije je da će ponovo doći do uvođenja sankcija i zabrana izdavanja viza. Pitanje je da li će to naterati Lukašenka da se ponovo okrene Rusiji ili će Moskva u narednim mesecima pronaći nekog u Minsku ko je, sa njene tečke gledišta, spremniji na saradnju.
