Izvor: S media, 24.Mar.2011, 15:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednje sećanje na Živorada Kovačevića
Bivši gradonačelnik Beograda i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Živorad Kovačević, izvršio je sinoć samoubistvo u svom stanu u Ulici kneginje Zorke 87 u Beogradu.
Kovačević je dao neizbrisiv doprinos izgradnji evropske Srbije, stvaranju nove spoljne politike, normalizaciji i poboljšanju odnosa sa susedima i boljem razumevanju sveta. Tokom svoje dugogodišnje karijere.
Kovačević je imao dugu političku karijeru, tokom koje je prešao put od komunističkog >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << aktiviste, preko državnog funkcionera, do diplomate, a autor je i više značajnih publicističkih dela.
Bio je gradonačelnik Beograda, a uvek je isticao je da je ponosan što su u vreme njegovog mandata u rekordnom roku završeni kongresni Centar "Sava" za istorijsko zasedanje KEBS-a i hotel "Interkontinental" za skupštinu MMF-a i Svetske banke i što je tada podizano izmedju 10.000 i 12.000 stanova godišnje…
U jednom od poslednjih intervjua koji je dao za Radio S i S media portal, krajem prošle godine, Kovačević je istakao da je 2010. godina bila povoljna za Srbiju i da je najvažniji uspeh ponovno uspostavljanje dijaloga sa Hrvatskom.
-To je proširilo mogućnost saradnje i sa drugima, jer je dobilo veliku podršku i u domaćoj javnosti i u Vašingtonu. Kao drugi uspeh vidim dogovor oko zajedničke rezolucije Srbije i EU o Kosovu. Stvar je tu bila zakovana i sada je važno da će doći do dijaloga Beograda i Prištine. To Srbiji odvezuje ruke koje su bile veoma zavezane.
Kovačević je tada posebno kritikovao vlast zbog nastupa prema dodeli Nobelove nagrade za mir.
-Mi ne možemo biti deo EU, a ne podržavati osnovne stavove te Unije i njenih članica. To nema direktne veze sa našim strateškim planovima sa Kinom. Mi smo se tu provukli kroz iglene uši. Mi ne možemo da gledamo kako kamenuju ljude u na primer Iranu, zbog toga što bi nam Iran u nečemu mogao pomoći.
On je smatrao da iz takvih situacija moraju da se izvuku zaključci i da mora da se otvori rasprava o spoljnoj politiciji, kako se slični događaji ne bi ponavljali.
Kovačević je bio je ambasador SFRJ u Vašingtonu od 1987. do 1989. kad je opozvan zbog neslaganja sa politikom Slobodana Miloševića, koga je javno kritikovao u Vašingtonu. Iz tog mandata ostao je upamćen njegov doprinos prebacivanju zaostavštine američkog naučnika srpskog porekla Nikole Tesle iz SAD u Beograd. Bio je i kopredsednik Igmanske inicijative koja okuplja 140 organizacija iz zemalja tzv. Dejtonskog trougla. Igmanska inicijativa je začetnik projekta "mini-šengena", čija je osnovna ideja da se na teritoriji Jugoistočne Evrope uspostave odnosi slični onima koji postoje u EU, pre svega po pitanju bezviznih režima.
