Izvor: Politika, 17.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednja stranica
"Stvarno i moguće" najtraženija knjiga u novijoj istoriji grada
ČAČAK – Prodata modisti i iseljena 25. oktobra, knjižara "Branislav Nušić" kao da još čuva miris štirka, nekad neizbežnog u povezu romana i svezaka. To je onaj dobrodušni, neškodljivi privid zbog kojeg pokolenja pamte neko važno mesto po onome što je bilo, ma šta da se sa njim kasnije učini.
Zajedno sa piscima, najveći knjižarski dućan u ovom delu Srbije napustio je i poslovođa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Radosav Vasilić (60). Tačno 33 godine bio je šef prodavnice slavnog imena, sad se gotovi za penziju.
– Na odmoru sam, sva je prilika da ću ga produžiti trajno. U januaru punim 42 godine staža – veli on.
Knjižara trgovinske kuće "Prosveta" u prizemlju čačanskog Doma kulture otvorena je kad i to novo zdanje na gradskom trgu (1971. godine). Vasilić je na mesto predradnika postavljen 1973. i tu ostao do neki dan, utovario poslednje naslove u kombi za selidbu i izračunao da je radnja, za tri i po decenije, prodala oko pola miliona knjiga. Od udžbenika, do književnih sočinenija visokog uma.
Kroz sva ta leta knjižara je postala mesto za koje su junoše verovale da otvara vrata nekog od boljih svetova i, mimogred, obrela se među važnim literarnim adresama Čačka i ovog kraja.
– Dom kulture nije imao slobodnu stolicu za jedno književno veče, koje smo priredili zajedno sa BIGZ-om, kad su gostovali Brana Crnčević, Miodrag Bulatović i Matija Bećković. Drugom prilikom, kupci su u redu čekali da bi došli do knjige pod naslovom "Šta je pisac hteo da kaže". To su bili aforizmi Vlade Bulatovića Viba i 1982. godina – pripoveda Vasilić.
Neka vremena obeležio je veliki promet ("Jednom godišnje naručivao sam i dobijao po kamion knjiga `Mladosti` iz Zagreba i sarajevske `Svjetlosti` i sve brzo prodao".) dok je u sledećim zarada bila mala.
– U onom veku dugo je važilo pravilo da knjiga ima samo jednu cenu, onu s kojom je postavljena u raf. Tako bi, bez nivelacije, s godinama postajale badava, pa su ljudi tada kupovali puna naručja, ne birajući oblast.
Najveća jagma za nekom knjigom, u novijoj povesti Čačka, zabeležena je opet 1982. godine.
– Tada je izdavač "Otokar Keršovani" iz Rijeke štampao prvo izdanje romana Dobrice Ćosića "Stvarno i moguće". Prodao bih ko zna koji broj primeraka ali ih nije bilo dovoljno, pa su mnogi kupci, i moji prijatelji među njima, morali da čitaju na pozajmicu ili čekaju sledeće izdanje.
Po prirodi ljudskog posla, međutim, nije baš svaki radni dan bio vesnik napretka. "Za vreme inflacije 1993. godine radili smo i kao antikvarijat, primajući i prodajući već korišćene knjige, to je bilo jedino rešenje i za nas i za čitaoce".
Sav imetak knjižare nazvane po piscu "Narodnog poslanika" i "Ožalošćene porodice", odnet je preko puta, u "Prosvetinu" prodavnicu iste robe, koja se zove "Rade Azanjac". Tako je na tavan te druge radnje dospela i plaketa "Zlatni knjižar 2001. godine", dodeljena Vasiliću od Udruženja izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore. I on preko dana navrati u taj dućan, navika je druga priroda.
Knjižarsko preduzeće "Prosveta" iz Čačka, čekajući privatizaciju, prodalo je knjižaru "Branislav Nušić" kako bi svojim radnicima (38) isplatilo dvanaest miliona dinara starih zarada. Lokal ima samo jednu prostoriju od 117 kvadrata, bez inventara i pregrada, kupac je preduzeće "Nišpromet".
Vlasnici niške firme jesu Todorovići iz Vrnjačke Banje ("Todor" DOO) danas u Čačku drže pod zakup prodavnicu konfekcije, u susedstvu "Nušića". Knjižara je trenutno zaključana, prazna, dok je majstori ne opreme. Šta će u njoj izložiti zna jedino novi sopstvenik, i neka mu je alal posao. Nije žalio novac za najpoznatiju knjižaru u kraju, kupivši lokal za 36,1 milion dinara, ili 3.850 evra po kvadratnom metru.
G. Otašević
[objavljeno: 17.11.2006.]
