Izvor: RTS, 26.Jun.2011, 08:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posledice raspada SFRJ
Raspad SFRJ, pre 20 godina, iz korena je promenio živote stotina hiljada ljudi. Mnogi su preko noći morali da napuste svoje domove. Mesto boravka napuštalo se i zbog mešovitih brakova, nacionalne pripadnosti i potrage za boljim životom.
Prema podacima UNHCR-a, sa 275.000 izbeglih i prognanih, Srbija je prva u Evropi i 12 u svetu. Izbeglički status ima još 75.000 ljudi. Raspad SFRJ, pre 20 godina, iz korena je promenio život stotinama hiljada ljudi.
Mnogi su preko >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << noći morali da se suoče sa progonom i statusom izbeglice, da krenu u potragu za utočištem. Mesto boravka napuštalo se i zbog mešovitih brakova, nacionalne pripadnosti i potrage za boljim životom.
Porodica Pjevalica godinama živi u Srbiji, ali im je Knin u srcu. U izbegličkom centru u naselju Krnjača, daleko su od života koji su živeli pre dve decenije. Milanu, nekadašnjem profesoru hemije i biologije, uspomene čuvaju fotografije.
Dušanku boli raspad porodice. Kaže da se čuje sa svoja dva sina, ali da ih dugo nije videla. Snahe i unučiće viđa češće, što joj predstavlja neku utehu, ali kaže da to nije kao kada vidi svoje dete.
"Ne smem dozvoliti da tonem, jer istog trenutka, kad nam naiđu sećanja, osećamo se kao kamen u reci", kaže Milan Pjevalica.
Vera u budućnost
Raspad bivše SFRJ i Radinovićima iz Knina doveo je život u pitanje. Uprkos porodičnim tragedijama i izgubljenom domu, veruju u budućnost. Dragica kaže da je njen sin bio u najlepšim godinama u vreme bežanije.
"Promenio je društvo i okolinu, jeste se uklopio, ali to je sve ostavilo posledice, ostavilo tragove na njegov život", kaže Dragica.
"U neku ruku bi bilo bolje da sam ostao u Kninu, da nije bilo rata i svega toga. Ali ovde sam se adaptirao, imam prijatelje u Beogradu, nije ni ovde loše, ne mogu ništa loše reći", kaže njen sin Ognjen.
I Dragica potvrđuje da nije možda sve tako crno. Ističe da je ovde upoznala nove ljude, dobila unuke i da je srećna zbog toga.
"Samo bi me učinilo srećnom da imam neki krov nad glavom i da sin počne nešto da radi", zaključuje ona.
Ognjen bi voleo da mu se vrati život za koji, kako kaže, zna da se nikad neće vratiti. Želi da upozna neku osobu da se oženi i da se sredi u nekom kutku. "Ja razmišljam pozitivno, ne očajavam, verujem u Boga, verujem u sebe", optimističan je Ognjen.
I dok u izbegličkim centrima oko 4.000 ljudi još uvek čeka da nadoknade izgubljeno, neki su se dobro snašli u Srbiji. Rade Budisavljević iz Like došao je na traktoru, ali uz podršku familije sada lepo živi u okolini Smedereva.
Rade je držao prodavnicu 10 godina i dobro mu je išlo, a od toga je napravio i kuću. Posao su mu pokvarili veliki lanci prodavnica, pa ga je napustio.
"Šta misliš sad ostaneš bez ičega, pa počneš od nule, nigde ništa nemaš. Evo ja sam imao traktor, neko nije ništa imao, tako reći došao je go. Mi koji smo bili privatno ovako, mi smo se kako tako borili da imamo nešto svoje", kaže Budisavljević.
Prekid komunikacije među ljudima i raskid prijateljstava, među najvećim su posledicama raspada nekadašnje Jugoslavije. U prvih deset godina tek poneko iz Srbije putovao je u Hrvatsku i Sloveniju, i obrnuto. Iako je danas drugačije, svi zajedno smo tek na početku puta.
