Izvor: Politika, 17.Dec.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posledice rada po sistemu „lako ćemo”
Neostvarivanje obećanog delom je posledica političkih igara, delom nesrazmere između želja i realnih mogućnosti, a delom mentaliteta – „nema problema”
Usvajanje budžeta, važenje pasoša u narednoj godini, donošenje novih pravosudnih zakona vise o koncu; od 51 tzv. evropskog zakona usvojeno je tek devet; još do kraja nije poznato kako će građani Srbije biti zaštićeni od svetske ekonomske krize; institucije koje bi trebalo da kontrolišu funkcionisanje državnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << organa postoje, ali kao da se sve čini da one što manje funkcionišu; od novih saobraćajnih tablica i isprava i obnove „Gazele” ove godine nema ništa. Sve što smo naveli bilo je zacrtano ili je po slovu zakona moralo da se ostvari tokom ove godine.
Navedenim primerima političke i državne prakse zajedničko je to što su praktično skoro svi zavisili od planova, želja, mogućnosti, htenja domaćih državnih institucija i funkcionera, stranaka i političara. Praktično nijedan nije zavisio od nekog oblika pomoći ili uslovljavanja iz inostranstva.
Neostvarivanje obećanog manjim delom je posledica političkih igara. Tamo gde takvih igara nema, neuspeh je rezultat nesrazmere između želja i realnih mogućnosti. Tamo gde su i želje i mogućnosti dobro odmerene do cilja se nije došlo jer je proradila narav – „lako ćemo” i „nema problema”. Problem nastaje kada „lako ćemo” postane institucionalni oblik ponašanja.
-----------------------------------------------------------
Ostvarena petina „evropskog” plana
Skupština Srbije usvojiće ove godine samo petinu predviđenih zakona čije usvajanje treba da ubrza naš put ka Evropskoj uniji.
Akcionim planom za usklađivanje našeg zakonodavstva sa evropskim pravom bilo je predviđeno da u 2008. godini bude donet 51 zakon. Umesto toga, skupština je dosad usvojila samo devet proevropskih zakona, među kojima su i propisi važni za dolazak Srbije na Belu šengensku listu i očekuje se da do kraja meseca iz tog „paketa” bude donet još jedan propis – o javnim nabavkama.
Krajem oktobra ove godine poslanici su, između ostalog, prihvatili zakone o zaštiti državne granice, o strancima, o oduzimanju imovine i set antikorupcijskih zakona, koji su preduslov za ukidanje viza našim građanima za EU.
B. Č.
-----------------------------------------------------------
Pokvaren budžetski kalendar
Mada je po budžetskom kalendaru Vlada Srbije predlog budžeta trebalo da dostavi skupštini do 1. novembra a skupština da ga usvoji do 15. decembra, državni troškovnik još nije ušao u skupštinsku salu, a rasprava na skupštinskim odborima tek je počela. Istina, prva stepenica u skupštinskoj proceduri je preskočena: vladin predlog juče je usvojio matični odbor – za finansije. Da je po zakonu o budžetskom sistemu, vlada je već juče mogla ili je trebalo da donese uredbu o privremenom finansiranju državnih izdataka u prvom kvartalu iduće godine. Nije je donela, u nadi da će parlament ipak usvojiti budžet do kraja godine. Ako se očekivanja ne ispune, to bi moralo da učini najkasnije 31. decembra, uz mogućnost da uredbu povuče – kad budžet bude usvojen.
A šta se događalo u proteklih mesec i po, otkako je probijen prvi zakonski rok? Prvo je kasnila vlada: posle nekoliko odlaganja zakonski predlog je utvrđen, umesto do 1. novembra, tek 6. decembra. Kao razloge kašnjenja ministarka finansija Diana Dragutinović navela je usaglašavanje koje je trajalo mesec dana, prvo sa misijom MMF-a, a potom i unutar vlade oko kresanja pojedinačnih budžetskih izdataka.
Ministarstvo finansija je u međuvremenu 28. novembra vladi prosledilo prvu verziju nacrta budžeta, koja je vraćena na popravni u Ministarstvo finansija, posle otkrića potpredsednika Mlađana Dinkića da ona podrazumeva odlaganje primene Prelaznog trgovinskog sporazuma i njegovog insistiranja da Sporazum počne da se primenjuje kako je i dogovoreno sa EU od 1. januara. Posle dogovora predsednika države, premijera i potpredsednika vlade da sporazum ipak startuje od Nove godine, sva ministarstva su ponovo morala da dostave predloge za dodatne uštede kako se plafon dogovoren sa MMF-om ne bi probio.
Posle vlade kasni i skupština: nedelju dana koliko je budžet boravio u parlamentu, proteklo je u međusobnim optužbama vlasti i opozicije.
Sa istekom zakonskih rokova za usvajanje republičkog budžeta ističu i drugi. Tako je 20. decembar poslednji dan kada bi lokalne samouprave po zakonskom kalendaru trebalo da dobiju svoje budžete za narednu godinu, a memorandum o saradnji NBS i vlade na suzbijanju inflacije, po dogovoru sa MMF-om, trebalo je da bude potpisan do 19. decembra kada bi Bord izvršnih direktora ove finansijske institucije, po prvobitnom planu, raspravljao o aranžmanu sa Srbijom. Međutim, zbog poremećaja u srpskom kalendaru, svoju agendu promeniće i MMF. Pomeriće ocenu ispunjenosti beogradskih dogovora i odluku o aranžmanu sa Srbijom na 15. januar.
V. J.
-----------------------------------------------------------
Pasoši samo srećnicima
U maju smo upoznali vlasnike prva 204 „počasna” crvena „haj-tek” pasoša. Međutim, ako skupština uskoro ne usvoji izmene Zakona o putnim ispravama, koje su na dnevnom redu tekuće sednice započete 5. novembra, oni, 400 istaknutih sportista i malobrojni obični smrtnici koji su dosad izvadili novu ličnu ispravu, po svoj prilici će biti jedini koji na Horgošu i drugim graničnim prelazima neće završiti svoja putovanja. Na hitnost izmene i dopune važećeg zakona, po kome bi, ako ne bude izmenjen, stari plavi pasoši važili još samo 15 dana, poslanike je još 31. oktobra upozorio ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Predlog izmene Zakona o putnim ispravama, u kome je potrebno promeniti broj 2008. u 2009, kako bi se važenje starih pasoša produžilo do kraja naredne godine, dostavljen je skupštini još u julu. Kako se čini, poslanici od rasprave o povredama poslovnika nisu stigli da ta četiri reda zakona izmene. Ipak, deo odgovornosti bi mogao da snosi i MUP, koji je pogrešno izračunao koliko je vremena potrebno da pasoši budu zamenjeni biometrijskim, a kasnila je i isporuka komponenti za novi pasoš. Zakon je jasno propisao da se novi pasoši nađu u rukama građana još u aprilu ove godine.
T. B.
-----------------------------------------------------------
Kontrolori bez uslova
Kašnjenje u osnivanju, nedostatak prostora što onemogućava zapošljavanje predviđenog broja ljudi, obeležili su i osnivanje kontrolnih institucija – Poverenika za informacije od javnog značaja, Zaštitnika građana i Državne revizorske institucije. Tako Poverenik sada ima sedam umesto 21 zaposlenog, koliko je predviđeno, upravo zbog nedostatka radnog prostora. Osim toga, odsustvo podrške vlade i njeno izbegavanje da aktivira mehanizme kojima bi nalozi Poverenika bili prinudno izvršeni, a prekršioci kažnjeni, dodatno otežavaju rad ove ustanove.
Nedostatak prostora muči i Zaštitnika građana zbog kojeg ova institucija nije mogla da popuni stručne službe niti da potroši dodeljeni budžetski novac. Prema planiranoj sistematizaciji, u ovoj instituciji trebalo bi da radi 68 zaposlenih, uključujući ombudsmana i četiri zamenika, dok odnedavno u stručnoj službi radi 35 ljudi što nije dovoljno da bi se razmotrilo svako od više od 4.000 obraćanja građana, koliko ih je dosad pristiglo na adresu ombudsmana, izabranog prošle godine, sa gotovo dvogodišnjim kašnjenjem.
Formirana septembra prošle godine, sa zakašnjenjem od 16 meseci u odnosu na rok koji predviđa zakon, Državna revizorska institucija praktično još nije ni počela da radi, jer nije obavila nijednu budžetsku kontrolu. Da bi obavljali posao zbog kojeg su osnovani, osim što im nedostaje još prostora, potrebna im je i oprema za rad, kao i stručni kadrovi.
A. M.
-----------------------------------------------------------
Bez obnove „Gazele”
Popravka mosta „Gazela”, najdužeg beogradskog prelaza preko Save, koja je trebalo da počne na proleće, moraće da sačeka da najpre bude obnovljen Pančevački most, izmešteno nehigijensko naselje „Karton siti”, završena izgradnja kružnog puta i dok ne prođe Univerzijada 2009, rekao je u nedavnom razgovoru za „Politiku” Dragoljub Đakonović, beogradski sekretar za saobraćaj. Uprkos upozorenju stručnjaka da se ova ćuprija nalazi u kritičnom stanju, gradske vlasti smatraju da bi radove valjalo odložiti za šest meseci do godinu dana.
Još 2004. godine Dragoslav Šumarac, tadašnji ministar urbanizma i građevine, zalagao se za što hitniji početak radova na mostu, ali njegovi apeli nisu urodili plodom. Tek 2007. godine ideja o obnovi „Gazele” ponovo je došla na dnevni red, pa je tako Branko Jocić, u to vreme direktor Javnog preduzeća „Putevi Srbije”, najavljivao da će popravka početi u oktobru te godine, ali se i od toga odustalo, pa je rok potom pomeren za proleće 2008. godine. Pre devet meseci su u „Putevima Srbije” objasnili da obnove u ovoj godini neće biti zbog političke krize i vanrednih parlamentarnih izbora koji su održani u maju, dok su letos istakli da je „kočničar” posla vrednog 33 miliona evra kašnjenje sa ratifikacijom kredita Evropske investicione banke. Kada je i ovaj uslov ispunjen, gradonačelnik Dragan Đilas izjavio je da bi bilo dobro da se „Gazela” održava u stanju kakvom je sada, a da popravka počne tek kada bude izgrađen most preko Ade Ciganlije.
N. M.
-----------------------------------------------------------
Pravosuđe u čekaonici
Vlada Srbije uputila je Skupštini na usvajanje po hitnom postupku Zakon za izmenu i dopunu Zakona o krivičnom postupku, Zakona o parničnom postupku i Zakona o organizovanom kriminalu, koji se u skupštinskoj proceduri nalaze od 8. decembra, rekao je Tanjugu državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen.
Poslanici bi, po pravilima skupštinske „igre”, pre rasprave o budžetu, trebalo prvo da završe tekuću sednicu, koja je počela 5. novembra, na čijem su dnevnom redu značajni zakoni iz domena pravosuđa – Zakon o saradnji sa međunarodnim krivičnim sudom, o sudijama, Visokom savetu sudstva, Javnom tužilaštvu, Državnom veću tužilaca, sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, izmenama i dopunama Zakona o prekršajima i o uređenju sudova (u proceduri od 31. oktobra ove godine), i da se potom izjasne o nepoverenju vladi. Potreba za donošenjem nove i usklađivanjem postojeće zakonske regulative sa Ustavom ukazala se posle usvajanja novog Ustava u oktobru 2006. godine, kada je ministar pravde, koje je inače ovlašćeni predlagač zakona, bio Zoran Stojković.
T. B.
-----------------------------------------------------------
Kad tablice kasne
Izdavanje novih saobraćajnih tablica kasni, pri čemu je prekršen Pravilnik o registraciji motornih i priključnih vozila. Objavljen 29. decembra 2007. u „Službenom glasniku” Republike Srbije, taj pravilnik je stupio na snagu 5. januara ove godine i trebalo je da se primenjuje po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu. Zamena je, znači, trebalo da počne 6. jula 2008. Pola godine je bilo ostavljeno da se raspiše tender, pronađe proizvođač tablica, a onda počne sa postupnom zamenom u roku od godinu dana, prilikom registracije vozila. Letos je „veliki posao zamene” šturo najavljen da „opravdano kasni”, ali da sigurno kreće od 1. januara 2009. Pre neki dan, pak, Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova, odložio je ceo „posao”
– Registarske tablice sa oznakama Srbije, kao i nove saobraćajne i vozačke dozvole, izdavaće se tek posle usvajanja novog Zakona o bezbednosti saobraćaja. Sačekaćemo donošenje tog novog zakona, a mislim da će to biti veoma brzo. Zakon je godinama na razmatranju i nikako da se svi slože oko nekih rešenja – rekao je ministar.
Prema njegovoj proceni, usvajanje zakona može da se očekuje u prvih nekoliko meseci 2009. godine.
O. M.
-----------------------------------------------------------
Pada vlada, pada Univerzijada
Što se tiče sporta, jedno od omiljenih opravdanja za neuspehe, pa tako i za razna kašnjenja jeste da – sport deli sudbinu društva. Ali, ima tu i dosta istine"
Od ideje o najvećoj Univerzijadi svih vremena, sa 13.000 sportista i 21 sportom, stiglo se na korak od svetske bruke. Rukovodstvo sa Sinišom Jasnićem (nedavno skinut sa svih funkcija) zagrizlo je više nego što može da pojede, verovatno ohrabreno svojim glavnim partnerom – državom, jer teško je verovati da je neko pravio tako grandiozne planove bez onih u čijim je rukama glavna kasa. Krajem oktobra stigla je utešna odluka: Srbiji neće biti oduzeta Univerzijada, ali se broj sportista smanjuje na 8.500, a sportova na 15.
Jasnić je još početkom leta prošle godine izjavio da se kasni sa izgradnjom objekata, ali tek nedavno saznali smo da od rekonstrukcije 46 sportskih objekata i bazena gotovo da nema ništa.
Kasnilo se, pre svega, zato što država nije uradila svoj posao. Kad je trebalo da se ispune obećanja prema Univerzijadi, padala je vlada, a krupne obaveze su se gomilale. Pošto se debelo zakasnilo, od prvobitnog zalaganja za javne tendere (koji nikako da se raspišu), posle akcije spasavanja Univerzijade (FISU je pretio oduzimanjem), rečeno je da se „rade tenderi po ubrzanoj proceduri”.
Po pravilu, premijer Srbije je na čelu Organizacionog komiteta, pa je tako u toj ulozi do proleća bio Vojislav Koštunica. Otkako je pala vlada, sve do oktobra nije održana nijedna sednica Organizacionog komiteta.
A. M.
-----------------------------------------------------------
Ima li Srbija pojas za spasavanje
Smanjenje opterećenja na zarade zaposlenih, prevremena otplata unutrašnjeg duga i ukidanje naknada i taksi za autoputeve i korišćenje građevinskog zemljišta, neke su od mera kojima crnogorska vlada pokušava da sačuva novčanike svojih građana od udara svetske finansijske krize. Kao pomoć preduzetnicima predviđeno je i smanjenje cena električne energije od deset odsto. Za ove mere tamošnja vlada je izdvojila 350 miliona evra.
A da li će ovdašnje vlasti srpskim privrednicima i građanima dodati pojas za spasavanje u trenutku kad talas finansijske nestabilnosti jače udari po našem tržištu? Javnosti je zasad poznato da se u paketu mera, koje je nedavno predložio premijer Mirko Cvetković, nalazi i plan podrške srpskoj privredi. Država će u privredu iz domaćih i stranih izvora sledeće godine upumpati oko dve milijarde evra. Veliki deo vladinih mera usmeren je na podizanje konkurentnosti privrede. Podsticajnim sredstvima ublažiće se i problem nezaposlenosti, obećao je Cvetković, ali nije precizirao koliko će novca dobiti onaj poslodavac koji u vreme svetske krize zaposli radnika.
A. N.
[objavljeno: 17/12/2008]
.jpg)
